А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ
Тасодифий атамалар:
-
ҚИЗИЛ КИТОБ
ҚИЗИЛ КИТОБ – бу йўқолган ёки йўқолиш арафасида турган, йўқолиб бораётган, камёб ва камайиб бораётган ўсимлик ва ҳайвонот дунёсининг генофондини…Continue reading »
-
ЖИНОЯТЧИЛИК
ЖИНОЯТЧИЛИК – маълум бир давлатда (минтақада) муайян давр мобайнида содир этилган барча жиноятларнинг йиғиндиси. Ж. тарихан ўзгарувчан ҳодисадир, чунки турли…Continue reading »
-
КОНСТ.ВИЙ СУД
КОНСТ.ВИЙ СУД – Конст.вий назоратни амалга оширувчи махсус суд. Аксарият мамлкатларда К.с. ташкил этилган. Уларнинг ваколатлари конс.да ва улар тўғрисида…Continue reading »
-
ИҚТИСОДИЙ НИЗОЛАР
ИҚТИСОДИЙ НИЗОЛАР – тадбиркорлик ва бошқа иқтисодий соҳаларда юзага келадиган низолар. ЎзР тадбиркор шахслари юридик шахслар иштирокида юзага келадиган ва…Continue reading »
-
КАРТОТЕКА
КАРТОТЕКА – алфавит, номерланган ёки алфавит–рақамли тартибда жойлаштирилган бир хил шаклдаги тикилмаган карточкалар ёки варақлар тизими; бу тизим қўлда олиб…Continue reading »
-
ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ БАРҚАРОРЛИГИ
ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ БАРҚАРОРЛИГИ – рецидив ва бирламчи жиноятчиликнинг барқарор нисбати. (муал. - С.Ниёзова)Continue reading »
-
КОНСТ.ВИЙ ҲУҚУҚ ТИЗИМИ
КОНСТ.ВИЙ ҲУҚУҚ ТИЗИМИ – Конст.вий ҳуқуқнинг ички тузилиши ҳамда уни ҳуқуқнинг бошқа соҳаларидан ажратиб турувчи қисмлари ва элементлари мажмуи. Конст.вий…Continue reading »
-
ҚАМОҚДАН ЁКИ ҚЎРИҚЛОВ ОСТИДАГИ САҚЛАШ ЖОЙИДАН ҚОЧИШ
ҚАМОҚДАН ЁКИ ҚЎРИҚЛОВ ОСТИДАГИ САҚЛАШ ЖОЙИДАН ҚОЧИШ – озодликдан маҳрум қилиш жазосини ижро этиш муассасаси ёки қамоқдан қочиш.Continue reading »
-
БОЖХОНА КЎЗДАН КЕЧИРУВИ
БОЖХОНА КЎЗДАН КЕЧИРУВИ – божхона органларининг божхона қоидаларини бузишнинг бевосита объекти бўлган предметларни ёки корхона ва ташкилотлар ҳудудида ёки биноларида…Continue reading »
-
ЖИНОИЙ ЖАЗОГА САЗОВОР БАНКРОТЛИК
ЖИНОИЙ ЖАЗОГА САЗОВОР БАНКРОТЛИК – хўжалик юритувчи субъектнинг ўз мажбуриятларини иқтисодий жиҳатдан бажара олмаслиги ҳақида била туриб, ҳақиқатга тўғри келмайдиган…Continue reading »
-
ВЕКСЕЛЬ БЎЙИЧА ДОМИЦИЛЬ
ВЕКСЕЛЬ БЎЙИЧА ДОМИЦИЛЬ – вексель эгасининг турар жойидан бошқа ерда жойлашган тўлов жойи кўрсатилган вексель бўйича тўлов жойи. (муал. -…Continue reading »
-
КЎПФУҚАРОЛИК
КЎПФУҚАРОЛИК – шахснинг тегишли ҳужжатлар билан тасдиқланган икки ёки ундан ортиқ давлат фуқаролигига мансублиги (қўш фуқаролилик, бипатризм). Туғилганда ҳам, шахснинг…Continue reading »
-
ЖАМОАТ ФОНДЛАРИ
ЖАМОАТ ФОНДЛАРИ – юридик ва (ёки) жисмоний шахслар томонидан ихтиёрий мулкий бадаллар қўшиш асосида ташкил этилган, хайрия, ижтимоий, маданий, маърифий…Continue reading »
-
ДАВЛАТ БЮДЖЕТИ
ДАВЛАТ БЮДЖЕТИ – давлат пул маблағларининг (шу жумладан, давлат мақсадли жамғармалари маблағларининг) марказлаштирилган жамғармаси. Унда даромадлар манбалари ва тушумлар миқдори,…Continue reading »
-
ҚУРИЛИШ ПУДРАТИ
ҚУРИЛИШ ПУДРАТИ - белгиланган муддатда буюртмачининг топшириги билан муайян объектни дуриш ёки бошқа дурилиш ишини бажариш мажбуриятини олади, буюртмачи эса…Continue reading »
-
БОЖХОНА БАҲОСИ
БОЖХОНА БАҲОСИ – олиб кирилаётган товар юзасидан тузилган битимнинг қийматига қараб баҳолашнинг асосий усули. ЎзРнинг божхона ҳудудига олиб кирилаётган товарнинг…Continue reading »
-
ГАРОВ МАЖБУРИЯТИ
ГАРОВ МАЖБУРИЯТИ – гаров б-н таьминланган мажбуриятни бажармаган ҳолларда қўйилган мулк қийматидан талаб қилиш б-н имтиёзли қониқиш олиш ҳуқуқини тасдиқловчи…Continue reading »
-
ЗАРАР ЕТКАЗИЛГАН ҲУДУДДАГИ ДАВЛАТ ҚОНУНИ (LEX LOCI DELECTI COMMISI)
ЗАРАР ЕТКАЗИЛГАН ҲУДУДДАГИ ДАВЛАТ ҚОНУНИ (LEX LOCI DELECTI COMMISI) – зарар қайси давлат ҳудудида етказилган бўлса, ўша давлат қонуни қўлланиши…Continue reading »
-
АДАБИЙ МЕРОС
АДАБИЙ МЕРОС – муаллифлик ҳуқуқларига нисбатан мутлоқ ҳуқуқнинг мерос бўлиб ўтиши. Муаллифлик объектларининг адабий меросга айланишининг бошланиши муаллиф вафоти б-н…Continue reading »
-
ДАВЛАТ СИРЛАРИНИ ОШКОР ҚИЛИШ
ДАВЛАТ СИРЛАРИНИ ОШКОР ҚИЛИШ – уларни билиши лозим бўлмаган шахсларнинг давлат сирларидан воқиф бўлиши ва бу маълумотларнинг ошкор этилиши. Давлат…Continue reading »
Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?