Yangi hujjatlar

Юридик энциклопедия

А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ

Тасодифий атамалар:

  • ҚИЗИЛ КИТОБ
    ҚИЗИЛ КИТОБ – бу йўқолган ёки йўқолиш арафасида турган, йўқолиб бораётган, камёб ва камайиб бораётган ўсимлик ва ҳайвонот дунёсининг генофондини…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТЧИЛИК
    ЖИНОЯТЧИЛИК – маълум бир давлатда (минтақада) муайян давр мобайнида содир этилган барча жиноятларнинг йиғиндиси. Ж. тарихан ўзгарувчан ҳодисадир, чунки турли…
    Continue reading »
  • КОНСТ.ВИЙ СУД
    КОНСТ.ВИЙ СУД – Конст.вий назоратни амалга оширувчи махсус суд. Аксарият мамлкатларда К.с. ташкил этилган. Уларнинг ваколатлари конс.да ва улар тўғрисида…
    Continue reading »
  • ИҚТИСОДИЙ НИЗОЛАР
    ИҚТИСОДИЙ НИЗОЛАР – тадбиркорлик ва бошқа иқтисодий соҳаларда юзага келадиган низолар. ЎзР тадбиркор шахслари юридик шахслар иштирокида юзага келадиган ва…
    Continue reading »
  • КАРТОТЕКА
    КАРТОТЕКА – алфавит, номерланган ёки алфавит–рақамли тартибда жойлаштирилган бир хил шаклдаги тикилмаган карточкалар ёки варақлар тизими; бу тизим қўлда олиб…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ БАРҚАРОРЛИГИ
    ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ БАРҚАРОРЛИГИ – рецидив ва бирламчи жиноятчиликнинг барқарор нисбати. (муал. - С.Ниёзова)
    Continue reading »
  • КОНСТ.ВИЙ ҲУҚУҚ ТИЗИМИ
    КОНСТ.ВИЙ ҲУҚУҚ ТИЗИМИ – Конст.вий ҳуқуқнинг ички тузилиши ҳамда уни ҳуқуқнинг бошқа соҳаларидан ажратиб турувчи қисмлари ва элементлари мажмуи. Конст.вий…
    Continue reading »
  • ҚАМОҚДАН ЁКИ ҚЎРИҚЛОВ ОСТИДАГИ САҚЛАШ ЖОЙИДАН ҚОЧИШ
    ҚАМОҚДАН ЁКИ ҚЎРИҚЛОВ ОСТИДАГИ САҚЛАШ ЖОЙИДАН ҚОЧИШ – озодликдан маҳрум қилиш жазосини ижро этиш муассасаси ёки қамоқдан қочиш.
    Continue reading »
  • БОЖХОНА КЎЗДАН КЕЧИРУВИ
    БОЖХОНА КЎЗДАН КЕЧИРУВИ – божхона органларининг божхона қоидаларини бузишнинг бевосита объекти бўлган предметларни ёки корхона ва ташкилотлар ҳудудида ёки биноларида…
    Continue reading »
  • ЖИНОИЙ ЖАЗОГА САЗОВОР БАНКРОТЛИК
    ЖИНОИЙ ЖАЗОГА САЗОВОР БАНКРОТЛИК – хўжалик юритувчи субъектнинг ўз мажбуриятларини иқтисодий жиҳатдан бажара олмаслиги ҳақида била туриб, ҳақиқатга тўғри келмайдиган…
    Continue reading »
  • ВЕКСЕЛЬ БЎЙИЧА ДОМИЦИЛЬ
    ВЕКСЕЛЬ БЎЙИЧА ДОМИЦИЛЬ – вексель эгасининг турар жойидан бошқа ерда жойлашган тўлов жойи кўрсатилган вексель бўйича тўлов жойи. (муал. -…
    Continue reading »
  • КЎПФУҚАРОЛИК
    КЎПФУҚАРОЛИК – шахснинг тегишли ҳужжатлар билан тасдиқланган икки ёки ундан ортиқ давлат фуқаролигига мансублиги (қўш фуқаролилик, бипатризм). Туғилганда ҳам, шахснинг…
    Continue reading »
  • ЖАМОАТ ФОНДЛАРИ
    ЖАМОАТ ФОНДЛАРИ – юридик ва (ёки) жисмоний шахслар томонидан ихтиёрий мулкий бадаллар қўшиш асосида ташкил этилган, хайрия, ижтимоий, маданий, маърифий…
    Continue reading »
  • ДАВЛАТ БЮДЖЕТИ
    ДАВЛАТ БЮДЖЕТИ – давлат пул маблағларининг (шу жумладан, давлат мақсадли жамғармалари маблағларининг) марказлаштирилган жамғармаси. Унда даромадлар манбалари ва тушумлар миқдори,…
    Continue reading »
  • ҚУРИЛИШ ПУДРАТИ
    ҚУРИЛИШ ПУДРАТИ - белгиланган муддатда буюртмачининг топшириги билан муайян объектни дуриш ёки бошқа дурилиш ишини бажариш мажбуриятини олади, буюртмачи эса…
    Continue reading »
  • БОЖХОНА БАҲОСИ
    БОЖХОНА БАҲОСИ – олиб кирилаётган товар юзасидан тузилган битимнинг қийматига қараб баҳолашнинг асосий усули. ЎзРнинг божхона ҳудудига олиб кирилаётган товарнинг…
    Continue reading »
  • ГАРОВ МАЖБУРИЯТИ
    ГАРОВ МАЖБУРИЯТИ – гаров б-н таьминланган мажбуриятни бажармаган ҳолларда қўйилган мулк қийматидан талаб қилиш б-н имтиёзли қониқиш олиш ҳуқуқини тасдиқловчи…
    Continue reading »
  • ЗАРАР ЕТКАЗИЛГАН ҲУДУДДАГИ ДАВЛАТ ҚОНУНИ (LEX LOCI DELECTI COMMISI)
    ЗАРАР ЕТКАЗИЛГАН ҲУДУДДАГИ ДАВЛАТ ҚОНУНИ (LEX LOCI DELECTI COMMISI) – зарар қайси давлат ҳудудида етказилган бўлса, ўша давлат қонуни қўлланиши…
    Continue reading »
  • АДАБИЙ МЕРОС
    АДАБИЙ МЕРОС – муаллифлик ҳуқуқларига нисбатан мутлоқ ҳуқуқнинг мерос бўлиб ўтиши. Муаллифлик объектларининг адабий меросга айланишининг бошланиши муаллиф вафоти б-н…
    Continue reading »
  • ДАВЛАТ СИРЛАРИНИ ОШКОР ҚИЛИШ
    ДАВЛАТ СИРЛАРИНИ ОШКОР ҚИЛИШ – уларни билиши лозим бўлмаган шахсларнинг давлат сирларидан воқиф бўлиши ва бу маълумотларнинг ошкор этилиши. Давлат…
    Continue reading »

5 фикр

  1. Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?