Yangi hujjatlar

Юридик энциклопедия

А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ

Тасодифий атамалар:

  • ДАВЛАТ ЧЕГАРАСИ
    ДАВЛАТ ЧЕГАРАСИ – давлатлар ҳудудини бир-биридан ажратиб турувчи, ер ва сув устидан ўтувчи чизиқлар. Д. ч. муайян давлатнинг ҳудудлари ниҳоясини…
    Continue reading »
  • ДАРҲОЛ ИЖРО ЭТИЛИШИ ЛОЗИМ БЎЛГАН ҲАЛ ҚИЛУВ ҚАРОРЛАРИ
    ДАРҲОЛ ИЖРО ЭТИЛИШИ ЛОЗИМ БЎЛГАН ҲАЛ ҚИЛУВ ҚАРОРЛАРИ – суднинг қуйидаги ҳал қилув қарорлари дарҳол ижро этилиши шарт: 1) алимент…
    Continue reading »
  • ЕР КАДАСТРИ ХАРИТАЛАРИ ВА ПЛАНЛАРИ
    ЕР КАДАСТРИ ХАРИТАЛАРИ ВА ПЛАНЛАРИ – ер кадастри тўғрисидаги ахборот ва маълумотларни ифода қилишнинг қоғоз ва пластиклар ёки электрон воситалар…
    Continue reading »
  • КЕЧИРИМ
    КЕЧИРИМ – айрим мамлакатларда афв этишнинг хусусий шакли (хусусий афв); давлат бошлиғи томонидан жиноий жазонинг бекор қилиниши ёки камайтирилиши. К.…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТ СУБЪЕКТИ
    ЖИНОЯТ СУБЪЕКТИ – жиноят ҳуқуқи назариясига кўра, ҳар қандай ижтимоий хавфли қилмиш содир қилган, қонунда белгиланган ёшга етган ва ақли…
    Continue reading »
  • БЎЛИНМАЙДИГАН АШЁ
    БЎЛИНМАЙДИГАН АШЁ – ФК 88-м.да қуйидагича таъриф берилган: бўлиш натижасида қисмлари дастлабки ашёнинг хоссаларини йўқотадиган, унинг хўжалик (мақсадли) аҳамиятини ўзгартирадиган…
    Continue reading »
  • КОММАНДИТ ШИРКАТ
    КОММАНДИТ ШИРКАТ – ширкат номидан тадбиркорлик фаолиятини амалга оширадиган ҳамда ширкатнинг мажбуриятлари бўйича ўзларининг бутун мол–мулклари билан жавоб берадиган иштирокчилар…
    Continue reading »
  • ВАЛЮТА ОПЕРАЦИЯЛАРИ
    ВАЛЮТА ОПЕРАЦИЯЛАРИ – валюта бойликларига нисбатан бўлган эгалик ҳуқуқининг ўтиши б-н боғлиқ операциялар, шу жумладан, ташқи иқтисодий фаолиятни амалга оширишда…
    Continue reading »
  • БОЖХОНА КЎЗДАН КЕЧИРУВИ
    БОЖХОНА КЎЗДАН КЕЧИРУВИ – божхона органларининг божхона қоидаларини бузишнинг бевосита объекти бўлган предметларни ёки корхона ва ташкилотлар ҳудудида ёки биноларида…
    Continue reading »
  • ЁЙСИМОН НАҚШ
    ЁЙСИМОН НАҚШ - ёйсимон нақшларда, папилляр чизиқлар бир томондан бошланиб марказ қисмида ёй (арча) шаклини ҳосил қилиб бошқа ён томонга…
    Continue reading »
  • ГУДВИЛ
    ГУДВИЛ – компаниянинг активи сифатида баҳоланиши ва махсус ҳисобвараққа киритилиши мумкин бўлган унинг нуфузи, ишбилармонлик обрўси. Мустақил бозор қийматига эмас…
    Continue reading »
  • АФФЕКТ
    АФФЕКТ (лотинча - affektus – руҳий ҳаяжон, эҳтирос) – турли ташқи ёки ички таъсирлар асосида тез пайдо бўлиб, қисқа муддатли,…
    Continue reading »
  • ЛОКАУТ
    ЛОКАУТ (инглизча lock out, айнан – бировнинг олдидан эшик беркитиш, киритмаслик) – жамоавий меҳнат низолари, иш ташлашлар даврида, шунингдек, корхонани…
    Continue reading »
  • ЕР УЧАСТКАСИНИ ДАВЛАТ ВА ЖАМОАТ ЭҲТИЁЖЛАРИ УЧУН ОЛИБ ҚЎЙИШ
    ЕР УЧАСТКАСИНИ ДАВЛАТ ВА ЖАМОАТ ЭҲТИЁЖЛАРИ УЧУН ОЛИБ ҚЎЙИШ – давлат ва жамоат эҳтиёжлари учун туман, ш., вилоят ёхуд Вазирлар…
    Continue reading »
  • ЙЎЛ
      ЙЎЛ – транспорт воситалари қатнови учун қурилган ёки мослаштирилган ва худди шу мақсадда фойдаланиладиган ер минтақаси ёхуд сунъий иншоот…
    Continue reading »
  • КРИМИНОЛОГИК ПРОГНОЗ ҚИЛИШ УСУЛЛАРИ
      КРИМИНОЛОГИК ПРОГНОЗ ҚИЛИШ УСУЛЛАРИ – жиноятчиликни прогноз қилишда қўлланиладиган усуллар: экстраполяция қилиш; эксперт баҳолаш моделлаштириш. Экстраполяция – усулнинг мазмуни…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ ОБЪЕКТЛАРИ
    ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ ОБЪЕКТЛАРИ – жиноятчиликни келтириб чиқарувчи турли хил жараёнлар, ҳодисалар ҳамда омиллар; ҳуқуқ ҳамда ижтимоий ҳамкорлик нормаларига мос…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИ
    ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИ – жиноят ишини тергов қилиш ва судда кўриш вақтида суриштирув, тергов, прокуратура органлари ва суд бажарадиган фаолият жараёни.…
    Continue reading »
  • ЖАЗОНИ ИЖРО ЭТИШ
    ЖАЗОНИ ИЖРО ЭТИШ – ЖИКга мувофиқ Ж.и.к. тушунчаси жиноят учун суд томонидан тайинланган жазони ижро этувчи давлат органлари ва муассасалари…
    Continue reading »
  • АЙБСИЗЛИК ПРЕЗУМПЦИЯСИ
    АЙБСИЗЛИК ПРЕЗУМПЦИЯСИ – айбдорнинг жинояти қонуний тартибда исбот қилинмагунча уни айбсиз деб фараз қилиш. Гумон қилинувчи, айбланувчи ёки судланувчи унинг…
    Continue reading »

5 фикр

  1. Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?