Yangi hujjatlar

Юридик энциклопедия

А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ

Тасодифий атамалар:

  • АПЕЛЛЯЦИЯ, КАССАЦИЯ ВА НАЗОРАТ ИНСТАНЦИЯ СУДИНИНГ АЖРИМИ (ҚАРОРИ)
    АПЕЛЛЯЦИЯ, КАССАЦИЯ ВА НАЗОРАТ ИНСТАНЦИЯ СУДИНИНГ АЖРИМИ (ҚАРОРИ) – апелляция, кассация ва назорат инстанция судининг ажрими ёки қарорида қуйидагилар кўрсатилиши…
    Continue reading »
  • БЎЛИНАДИГАН АШЁ
    БЎЛИНАДИГАН АШЁ – ФКнинг 88-м.да қуйидагича таъриф берилган: бўлиш натижасида ҳар қайси қисми бутуннинг хоссаларини ўзида сақлаб қоладиган ва шу…
    Continue reading »
  • ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР ЭМИССИЯСИ
    ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР ЭМИССИЯСИ – уларнинг дастлабки эгалар (инвесторлар) – юридик ва жисмоний шахсларга сотиш йўли билан қимматли қоғозларни муомалага чиқариш…
    Continue reading »
  • ВАКИЛЛИК НОРМАСИ
    ВАКИЛЛИК НОРМАСИ – конституциявий ҳуқуқда бир депутат ифодалайдиган аҳоли ёки сайловчилар сони. Умумий қоидага кўра В.н. битта вакиллик органи (ёки…
    Continue reading »
  • КРИМИНОЛОГИЯ АССОЦИАЦИЯСИ
    КРИМИНОЛОГИЯ АССОЦИАЦИЯСИ – лотинча «crimin» жиноят ва грекча «loqos» таълимот + «association» бирлашма сўзларининг бирикмасидан ташкил топган бўлиб криминологик муассасалар…
    Continue reading »
  • ДАВЛАТ ҚЎРИҚХОНАСИ
    ДАВЛАТ ҚЎРИҚХОНАСИ – алоҳида илмий ёки маданий–маърифий аҳамиятга эга бўлган ноёб ва қимматбаҳо ҳайвонлар ҳамда ўсимликлар жойлашган ноёб табиий мажмуалар.…
    Continue reading »
  • ДАКТИЛОСКОПИК ЭКСПЕРТИЗА
    ДАКТИЛОСКОПИК ЭКСПЕРТИЗА – дактилоскопик экспертиза трасологиянинг бир қисми бўлиб, суд дактилоскопияси ва криминалистика техникаси соҳаларидаги махсус билимларга асосланиб ҳодиса жойида…
    Continue reading »
  • АТТЕСТАЦИЯ КОМИССИЯСИ
    АТТЕСТАЦИЯ КОМИССИЯСИ – корхоналарда ходимларни навбатдаги аттестациядан ўтказиш мақсадида иш берувчи буйруғига кўра ташкил этиладиган комиссия. А.к. нинг ваколатлари ва…
    Continue reading »
  • БАНК
    БАНК – юридик ва жисмоний шахслардан омонатлар қабул қилиш ҳамда қабул қилинган маблағлардан таваккал қилиб кредит бериш ёки инвестициялаш учун…
    Continue reading »
  • БОЖХОНА ХИЗМАТИ
    БОЖХОНА ХИЗМАТИ – божхона органларида амалга ошириладиган давлат хизматининг таркибий қисми. Божхона хизмати органлари ЎзРнинг ягона божхона сиёсатини амалга ошириш…
    Continue reading »
  • КРИМИНАЛИСТИКА
    КРИМИНАЛИСТИКА – лотинча “Kriminal” “криминал” сўзидан жиноий деган тушунчани беради. Криминалистика фани содир бўлган жиноятни текшириш, жиноят содир қилган шахснинг…
    Continue reading »
  • КРИМИНОГЕНЛИК
    КРИМИНОГЕНЛИК –жиноийлик, яъни жиноятга, жиноий хатти–ҳаракатга, жиноий фаолиятга, жиноятчиликка тааллуқлилик.
    Continue reading »
  • ЕР УЧАСТКАЛАРИГА НИСБАТАН АШЁВИЙ ҲУҚУҚ
    ЕР УЧАСТКАЛАРИГА НИСБАТАН АШЁВИЙ ҲУҚУҚ – ер участкаларини давлат томонидан юридик ва жисмоний шахсларга мулк ҳуқуқи, хўжалик юритиш, умрбод эгалик…
    Continue reading »
  • АНОМАЛ НУҚСОНЛАР
    АНОМАЛ НУҚСОНЛАР – инсоннинг тана тузилишидаги айрим хусусиятларнинг табиий ўлчовидан юқорида ёки жуда паст даражада ривожланадиган нуқсонлар: бўйнинг 2 м.дан…
    Continue reading »
  • АДВОКАТ
    АДВОКАТ (лотинча advocatus, advocare – ёрдамга чақириш) – ҳуқукий маслаҳатлар, тушунтиришлар бериш, тергов ва суднинг барча босқичларида, давлат ва маҳаллий…
    Continue reading »
  • ЗЎРЛИК БИЛАН СОДИР ЭТИЛАДИГАН ЖИНОЯТЛАР
    ЗЎРЛИК БИЛАН СОДИР ЭТИЛАДИГАН ЖИНОЯТЛАР –зўрлик ишлатиб шахснинг ҳаётига, соғлигига, жинсий эркинлигига, мулкка, тинчлик ва инсоният хавфсизлигига, бошқарув тартибига, жамоат…
    Continue reading »
  • КАРТОТЕКА
    КАРТОТЕКА – алфавит, номерланган ёки алфавит–рақамли тартибда жойлаштирилган бир хил шаклдаги тикилмаган карточкалар ёки варақлар тизими; бу тизим қўлда олиб…
    Continue reading »
  • ЖАВОБГАР
    ЖАВОБГАР – фуқаролик процессуал қонунларига мувофиқ, фуқаролик ишининг тарафларидан биридир. Жавобгар – суд томонидан даъвогарнинг бузилган ҳуқуқлари ва қонун б-н…
    Continue reading »
  • ЗАРАРНИНГ ЖИНОЯТ–ҲУҚУҚИЙ ЖИҲАТЛАРИ
    ЗАРАРНИНГ ЖИНОЯТ–ҲУҚУҚИЙ ЖИҲАТЛАРИ – жиноятларни квалификация қилишга зарарнинг таъсир қилиш даражалари. Зарарнинг унча кўп бўлмаган, анча, кўп ва жуда кўп…
    Continue reading »
  • БОЛАНИНГ НАСЛ–НАСАБИНИ АНИҚЛАШ
    БОЛАНИНГ НАСЛ–НАСАБИНИ АНИҚЛАШ – боланинг муайян онадан (оналикни аниқлашда) ва муайян отадан (оталикни аниқлашда) туғилганлиги фактини аниқлаш. Оналикни аниқлаш фуқаролик…
    Continue reading »

5 фикр

  1. Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?