Yangi hujjatlar

Юридик энциклопедия

А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ

Тасодифий атамалар:

  • ҚЎШИМЧА МАЪСУЛИЯТЛИ ЖАМИЯТ
    ҚЎШИМЧА МАЪСУЛИЯТЛИ ЖАМИЯТ – бир ёки бир неча шахс томонидан таъсис этилган, устав фонди таъсис ҳужжатларида белгиланган миқдорлардаги улушларга бўлинган…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИНИНГ СОЦИОЛОГИК МАКТАБИ
    ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИНИНГ СОЦИОЛОГИК МАКТАБИ – жиноят ҳуқуқидаги йўналиш. XIX асрнинг охири – XX асрнинг бошларида шаклланган. Мактаб вакиллари – Ф.Лист…
    Continue reading »
  • ИЖТИМОИЙ СУҒУРТА БАДАЛЛАРИ
    ИЖТИМОИЙ СУҒУРТА БАДАЛЛАРИ – иш берувчилар томонидан ўз ходимлари учун иш хақи фондидан хар ойда тўлаб бориладиган муайян миқдордаги пул…
    Continue reading »
  • ҚАРАМ ХЎЖАЛИК ЖАМИЯТИ
    ҚАРАМ ХЎЖАЛИК ЖАМИЯТИ – агар хўжалик жамиятида иштирок этувчи бошқа жамият хўжалик жамиятига қарашли овоз берадиган акцияларнинг йигирма фоизидан кўпроғига…
    Continue reading »
  • ГУМОН ҚИЛИНУВЧИ
    ГУМОН ҚИЛИНУВЧИ – жиноят содир этгани тўғрисида маълумотлар бор бўлса-да, бу маълумотлар уни ишда айбланувчи тариқасида иштирок этишга жалб қилиш…
    Continue reading »
  • БАГАЖ
    БАГАЖ – жўнатиш учун идишга жойланган ва йўловчи томонидан ушбу транспорт воситаларида олиб кетиладиган буюмлар. Б. тушунчаси темир йўл ва…
    Continue reading »
  • ҚОНУНЧИЛИК ТАШАББУСИ
    ҚОНУНЧИЛИК ТАШАББУСИ – белгиланган тартибга мувофиқ, (ваколатли орган ёки мансабдор шахс томонидан) қонунчилик муассасасига қонун лойиҳасини расмий киритиш. Қ.т.– қонунчилик…
    Continue reading »
  • ВАСИЙЛИК ВА ҲОМИЙЛИК БЕЛГИЛАНАДИГАН ШАХСЛАР
    ВАСИЙЛИК ВА ҲОМИЙЛИК БЕЛГИЛАНАДИГАН ШАХСЛАР – боланинг ота-оналик ҳуқуқидан маҳрум қилинмаган ота-онаси бўлиб, васийлик ва ҳомийлик органлари унинг ота-она тарбиясида…
    Continue reading »
  • КЎП ХОТИНЛИК БЎЛИШ
    КЎП ХОТИНЛИК БЎЛИШ – умумий рўзғор юритиш асосида икки ёки ундан ортиқ аёл билан эр–хотин бўлиб яшаш (ЖК 126-модда)
    Continue reading »
  • КЕЛИШУВ БИТИМИ
    КЕЛИШУВ БИТИМИ – икки ёки ундан ортик шахсларнинг ўзаро маслаҳатлашиб баён этилган ёзма фикри (хулоса, карор, шартнома)
    Continue reading »
  • ЖАЗОНИ ИЖРО ЭТИШ МУАССАСАЛАРИДАН ОЗОД ҚИЛИШ ТАРТИБИ
    ЖАЗОНИ ИЖРО ЭТИШ МУАССАСАЛАРИДАН ОЗОД ҚИЛИШ ТАРТИБИ – жазони ижро этиш муасссасаларидан озод қилишга тайёргарлик маҳкумнинг жазо муддати тугашига уч…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ МОТИВИ
    ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ МОТИВИ – айбнинг шакллари (қасд ёки эҳтиётсизлик)да, турли мотив (зўрлик, ғаразли, сиёсий) таъсири остида содир этиладиган жиноятларга хос.
    Continue reading »
  • ВИЦЕ-ПРЕЗИДЕНТ
    ВИЦЕ-ПРЕЗИДЕНТ – бошқарувнинг республика шакли ўрнатилган айрим мамлакатларда (АҚШ, Бразилия, Ҳиндистон, Қозоғистон ва б.) президентнинг доимий ўринбосари. Вице–президент қоидага кўра…
    Continue reading »
  • БИОЭКОСАН
    БИОЭКОСАН – ЎзР Халқ таълими вазирлиги тизимида биология–экология–саломатлик йўналишидаги республика ёшларининг ўқув–услубий мажмуаси. Мажмуа мактабдан ташқари таълим муассасаси ҳисобланади. У…
    Continue reading »
  • ЖИСМОНИЙ ШАХС
    ЖИСМОНИЙ ШАХС – фуқаролик ҳуқуқи субъекти бўлган муайян шахс (фуқаро, чет эл фуқароси ва фуқаролиги бўлмаган шахс). У жамоавий тузилма…
    Continue reading »
  • БОШҚАРУВ ШАКЛИ
    БОШҚАРУВ ШАКЛИ – давлат ҳокимиятини ташкил этиш тартиби. Б.ш. олий ва маҳаллий давлат органларини тузиш усулини ҳамда уларнинг бир-бири ва…
    Continue reading »
  • АЛИМЕНТ МАЖБУРИЯТЛАРИНИНГ ТУГАТИЛИШИ
    АЛИМЕНТ МАЖБУРИЯТЛАРИНИНГ ТУГАТИЛИШИ – алимент тўлаш тўғрисидаги келишувда белгиланган алимент мажбуриятлари тарафлардан бирининг ўлими, мазкур келишув муддатининг ўтиши ёки унда…
    Continue reading »
  • КОНСТ.ВИЙ ҲУҚУҚ
    КОНСТ.ВИЙ ҲУҚУҚ – ҳуқуқий тизимининг асосий соҳаларидан бири. Ўзбекистон Республикаси Конст.вий ҳуқуқи шахс, жамият ва давлат ўртасида вужудга келадиган ва…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТ СОДИР ЭТИШ ЖОЙИ
    ЖИНОЯТ СОДИР ЭТИШ ЖОЙИ – жиноят бошланган ёхуд жиноий оқибат рўй берган муайян ҳудуд ёки бино тушунилади. Бу жиноят содир…
    Continue reading »
  • ДИН ЭРКИНЛИГИ
    ДИН ЭРКИНЛИГИ – инсоннинг асосий шахсий эркинликларидан бири. Якка тартибда ёки бошқалар б-н биргаликда ҳар қандай динга эътиқод қилиш, эркин…
    Continue reading »

5 фикр

  1. Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?