Yangi hujjatlar

Юридик энциклопедия

А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ

Тасодифий атамалар:

  • АРИЗА ВА БОШҚА ҲУЖЖАТЛАРНИНГ НУСХАЛАРИ
    АРИЗА ВА БОШҚА ҲУЖЖАТЛАРНИНГ НУСХАЛАРИ – судга ариза жавобгарларнинг сонига мутаносиб миқдорда нусхалари б-н берилади. Судья ишнинг мураккаблиги ва хусусиятига…
    Continue reading »
  • КОНСТ.ВИЙ ШИКОЯТ
    КОНСТ.ВИЙ ШИКОЯТ – «Ўзбекистон Республикасининг Конс.вий суди тўғрисида»ги Қонуннинг 19 моддасида кўрсатилган субъектлар томонидан у ёки бу қонун ҳужжатининг Конс.га…
    Continue reading »
  • БОЖХОНА НАЗОРАТИДАН ЭРКИН ЗОНА
    БОЖХОНА НАЗОРАТИДАН ЭРКИН ЗОНА – давлатнинг ҳудудий қисми, унда ташқи савдо битимлари предмети бўлган ҳар қандай моддий қимматликлар божхона назоратига…
    Continue reading »
  • БОЖХОНА ҲУҚУҚИ
    БОЖХОНА ҲУҚУҚИ – божхона ҳуқуқий муносабатларини тартибга солувчи норматив ҳуқуқий меъёрлар йиғиндиси. Мамлакатимиз ҳуқуқ тизимида б.ҳ. мустақил ҳуқуқ. Б.ҳ. фан…
    Continue reading »
  • ЖАМОАТ ҲИМОЯЧИСИ
    ЖАМОАТ ҲИМОЯЧИСИ – жамоат бирлашмаси ёки жамоанинг қарори асосида судланувчининг манфаатларини судда ҳимоя қилиш мақсадида юборилган вакил. (ЖПКнинг 44-м.). Суд…
    Continue reading »
  • БОШҚА ИШГА ЎТКАЗИШ
    БОШҚА ИШГА ЎТКАЗИШ – ходимнинг меҳнат функциялари (касби, лавозими, ундан талаб этиладиган малака, меҳнатнинг муҳим шартлари) ўзгартирилгани ҳолда унга бошқа…
    Continue reading »
  • АКЦЕПТ
    АКЦЕПТ – оферта юборилган шахснинг уни қабул қилганлиги ҳақидаги жавоби. А.ни қабул қилувчи акцептант дейилади. А. тўлиқ ва писандасиз бўлиши…
    Continue reading »
  • ИЖТИМОИЙ ТАЪМИНОТ ОЛИШ ҲУҚУҚИ
    ИЖТИМОИЙ ТАЪМИНОТ ОЛИШ ҲУҚУҚИ – ЎзР Конст.нинг 39–м.да кафолатланган. Унда кўрсатилишича: “Ҳар ким қариганда, меҳнат лаёқатини йўқотганда, шунингдек боқувчисидан маҳрум…
    Continue reading »
  • ДАСТЛАБКИ ТАДҚИҚОТ
    ДАСТЛАБКИ ТАДҚИҚОТ - эксперт тадқиқотининг босқичи. Бунда эксперт унга текшириш учун тақдим этилган иш материаллари, ашёвий далиллар ва намуналар б-н…
    Continue reading »
  • ҚАРИНДОШЛИК ФАКТИНИ БЕЛГИЛАШ
    ҚАРИНДОШЛИК ФАКТИНИ БЕЛГИЛАШ – бу юридик аҳамиятга эга бўлган фактларни аниқлаш билан боқлиқ масала бўлиб, суд томонидан алоҳида тартибда кўриб…
    Continue reading »
  • АРИЗА
    АРИЗА – 1) муайян муассаса ёки мансабдор шахс номига бирор илтимос тарзида ёзиладиган расмий ҳужжат. Мас., боғча мудираси, мактаб директори,…
    Continue reading »
  • БЕМОРГА ЁРДАМ КЎРСАТМАСЛИК
    БЕМОРГА ЁРДАМ КЎРСАТМАСЛИК – ЖК 116-м.га кўра қонун ёки махсус қоидаларга мувофиқ касалга ёрдам кўрсатиши шарт бўлган шахснинг узрли сабабсиз…
    Continue reading »
  • БУЙРУҚ
    БУЙРУҚ – маъмурий ҳуқуқда яккабошчиликка асосланган ҳуқуқий ҳужжат. Муайян муассаса ёки бошқа ташкилот олдида турган асосий ва кундалик вазифаларни ҳал…
    Continue reading »
  • БОШ АТТОРНЕЙ
    БОШ АТТОРНЕЙ – Буюк Британия, АҚШ, Бразилия, Венесуэла ва айрим бошқа давлатларда энг юқори лавозимли ҳуқуқий маслаҳатчи. Буюк Британияда Б.а.…
    Continue reading »
  • АДАБИЙ ЎҒРИЛИК
    АДАБИЙ ЎҒРИЛИК, плагиат – бировнинг асарини кўчириб, ўзиники қилиб олиш. Бундай ўғрилик муаллиф ижозатисиз илмий, адабий, мусиқий ёки бадиий асарни…
    Continue reading »
  • КРИМИНОЛОГИЯ АССОЦИАЦИЯСИ
    КРИМИНОЛОГИЯ АССОЦИАЦИЯСИ – лотинча «crimin» жиноят ва грекча «loqos» таълимот + «association» бирлашма сўзларининг бирикмасидан ташкил топган бўлиб криминологик муассасалар…
    Continue reading »
  • ҚУРОЛЛИ ҲУЖУМ
    ҚУРОЛЛИ ҲУЖУМ – қуролдан фойдаланган ҳолда шахс ҳаёти ёки соғлигига тажовуз қилиш.
    Continue reading »
  • АЁЛЛАР ЖИНОЯТЧИЛИГИ
    АЁЛЛАР ЖИНОЯТЧИЛИГИ – вояга етмаган ва катта ёшдаги аёллар томонидан содир этилган жиноятларнинг йиғиндиси. А. ж.ни ўрганишда айнан аёл жинсига…
    Continue reading »
  • ЖИНОИЙ ГУРУҲ
    ЖИНОИЙ ГУРУҲ – ЖК 29-м.да белгиланганига кўра, у ёки бу жиноятларнинг жиноий гуруҳ томонидан содир этилиши айбни оғирлаштирувчи ҳолат ҳисобланади.…
    Continue reading »
  • ДОТАЦИЯ
    ДОТАЦИЯ (лотинча dotatio – совға) - 1) фуқароларга ва ташкилотларга зарарни қоплаш учун ёки бошқа мақсадларда ажратиладиган давлат ёрдами; қўшимча…
    Continue reading »

5 фикр

  1. Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?