А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ
Тасодифий атамалар:
-
ЁЛЛАНУВЧИ
ЁЛЛАНУВЧИ – қуролли тўқнашувда жанг қилиш учун ҳарбий ҳаракатлар жойида ёки чет элдан махсус ёлланган, мазкур тарафнинг қуролли кучлари шахсий…Continue reading »
-
ЖИНСИЙ ЖИНОЯТЛАР
ЖИНСИЙ ЖИНОЯТЛАР – амалдаги ЖКга кўра, номусга тегиш (118-м.), жинсий эҳтиёжни зўрлик ишлатиб ғайритабиий усулда қондириш (119-м.), бесоқолбозлик (120-м.), аёлни…Continue reading »
-
ҚАРЗДОРНИНГ АЙБЛИЛИК ПРЕЗУМПЦИЯСИ
ҚАРЗДОРНИНГ АЙБЛИЛИК ПРЕЗУМПЦИЯСИ – фуқаролик ҳуқуқидаги қарздорнинг айбсизлигини ўзи исботлаши тушунилади. Бу презумпциянинг асосларини ва ҳуқуқий оқибатларини аниқланиш жараёнида ҳаракатдаги…Continue reading »
-
ДАВЛАТ УНИТАР КОРХОНАСИ
ДАВЛАТ УНИТАР КОРХОНАСИ – ўзига бириктириб қўйилган мол-мулкка нисбатан мулкдор томонидан мулк ҳуқуқи берилмаган тижоратчи ташкилот унитар корхона ҳисобланади. Унитар…Continue reading »
-
ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР ЭМИССИЯ СЕРТИФИКАТИ
ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР ЭМИССИЯ СЕРТИФИКАТИ – қонунга мувофиқ ҳолларда давлат ёки хўжалик юритувчи субъектларнинг қимматли қоғозларни эркин муомалага чиқариш ҳуқуқига эга…Continue reading »
-
ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР БИЛАН ДЕПОЗИТАР ОПЕРАЦИЯЛАР (ДЕПОЗИТАР ОПЕРАЦИЯЛАР)
ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР БИЛАН ДЕПОЗИТАР ОПЕРАЦИЯЛАР (ДЕПОЗИТАР ОПЕРАЦИЯЛАР) – қимматли қоғозларни сақлаш ва қимматли қоғозларга бўлган ҳуқуқларни ҳисобга олиш бўйича депозитарийлар томонидан…Continue reading »
-
ЖАЗОНИ ИЖРО ЭТИШ МУДДАТИ
ЖАЗОНИ ИЖРО ЭТИШ МУДДАТИ – агар жиноий жазо ўз вақтида ижро этилмаса, у аста–секин ўзининг тарбиялаш ва жиноятчиликнинг олдини олишдаги…Continue reading »
-
ҚИЙНАШ
ҚИЙНАШ – кўп маротаба ёки узоқ вақт давомида оғриқ етказиш билан боғлиқ ҳаракатлар, чимчилаш, савалаш, тўмтоқ ёки ўткир учли нарсалар…Continue reading »
-
КРИМИНАЛИСТИКА ТЕХНИКАСИ
КРИМИНАЛИСТИКА ТЕХНИКАСИ – криминалистика фанининг тизимида мустақил бўлимни ташкил қилади ва жиноятни тергаш жараёнида қўлланиладиган илмий техник воситаларни қўллаш усулини…Continue reading »
-
ВИЛОЯТ
ВИЛОЯТ – ЎзР маъмурий–ҳудудий тузилишининг асосий бўлаги. Ўзбекистонда 12 та вилоят мавжуд. Булар: Андижон, Бухоро, Жиззах, Навоий, Наманган, Самарқанд, Сирдарё,…Continue reading »
-
ДЕГУМИФИКАЦИЯ
ДЕГУМИФИКАЦИЯ – 1. Тупроқ таркибидаги органик м.(гумус)нинг жадал суръатларда парчаланиш (минераллашуви) жараёни натижасида ўсимликларга озуқа бўла олмайдиган минерал бирикмаларнинг ҳосил…Continue reading »
-
КОНЦЕРН
КОНЦЕРН – ишлаб чиқариш корхоналари гуруҳидан фарқли ўлароқ, мулки ва назорат тизими ягоналиги билан, технологик ва ишлаб чиқариш алоқалари мавжудлиги…Continue reading »
-
ҚАРШИ ДАЪВО
ҚАРШИ ДАЪВО – суд иш юзасидан ҳал қилув қарори чиқарилгунга қадар жавобгар томнидан дастлабки даъво билан бирга кўриб ҳал қилиш…Continue reading »
-
ИДОРАЛАРГА ҚАРАШЛИ УЙЛАР
ИДОРАЛАРГА ҚАРАШЛИ УЙЛАР – корхоналар, муассасалар, ташкилотлар, вазирлик ҳамда идоралар тасарруфида бўлган турар–жой фонди. Мамлакатимизда амалга ошириб келинаётган турар–жойларни хусусийлаштириш…Continue reading »
-
ДИНАМИТ
ДИНАМИТ – нитробирикмалар аралаштирилиб пластик ҳолга келтирилган суюқ нитроэфир таркибли, иккиламчи ва бризантли портловчи м. Динамитнинг асосий таркиби нитроглицерин бўлиб,…Continue reading »
-
ДАВЛАТ СИРИ
ДАВЛАТ СИРИ – ошкор этилиши тақиқланган, давлат аҳамиятига эга бўлган маълумотлар. Улар махсус рўйхатлар б-н белгилаб қўйилади. Д.с. давлат, ҳарбий…Continue reading »
-
ҚЎШИМЧА МАСЪУЛИЯТЛИ ЖАМИЯТ
ҚЎШИМЧА МАСЪУЛИЯТЛИ ЖАМИЯТ – қўшимча масъулиятли жамият бу бир ёки бир неча шахс томонидан таъсис этиладиган, устав фонди (устав капитали)…Continue reading »
-
ИЗЛАРНИНГ АКС ЭТИШИ
ИЗЛАРНИНГ АКС ЭТИШИ – маълум шароитларда бир объектнинг ташқи қиёфаси бошқа объектда акс этиши мумкин. Из икки объектнинг яъни из…Continue reading »
-
ДЕРИВАЦИЯ
ДЕРИВАЦИЯ – отилган ўқнинг айланаётган томонига қараб ўз йўналишини ўзгартириши. Махсус ариқчали ўточар қуролдан отилган ва кирувчи–айланма ҳаракат олган снаряд…Continue reading »
-
ЖИНОЯТ СОДИР ЭТИШ ЖОЙИ
ЖИНОЯТ СОДИР ЭТИШ ЖОЙИ – жиноят бошланган ёхуд жиноий оқибат рўй берган муайян ҳудуд ёки бино тушунилади. Бу жиноят содир…Continue reading »
Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?