Yangi hujjatlar

Юридик энциклопедия

А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ

Тасодифий атамалар:

  • БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ
    БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ – шахс ва жамият ҳаётини ташкил этишнинг янги модели. Сайёрамизда юзага келган вазият экологик муаммоларни кишилик жамиятининг барча…
    Continue reading »
  • ЖИНОИЙ РЕЦИДИВ
    ЖИНОИЙ РЕЦИДИВ (лотинча recidivus – қайта юз бериш) – муқаддам судланган шахс томонидан такроран жиноят содир этилиши. Бундай жиноятчилик шахснинг…
    Continue reading »
  • АШЁЛАРНИ КЎЗДАН КЕЧИРИШ (маъмурий ҳуқуқда)
    АШЁЛАРНИ КЎЗДАН КЕЧИРИШ (маъмурий ҳуқуқда) – маъмурий мажбурловнинг алоҳида тури ҳисобланган олдини олиш чораси. МЖКнинг 289-м.га асосан а.к.к. ички ишлар…
    Continue reading »
  • АҚЛИ РАСОЛИК
    АҚЛИ РАСОЛИК – одамнинг руҳий жиҳатдан соғлом ҳолати; жиноят ҳуқуқида шахснинг содир қилган ижтимоий хавфли қилмишини жиноят деб ҳисоблаш ва…
    Continue reading »
  • БИР ЙЎЛА ТЎЛАНАДИГАН СУҒУРТА БАДАЛИ
    БИР ЙЎЛА ТЎЛАНАДИГАН СУҒУРТА БАДАЛИ – суғурта шартномаси бўйича суғурта қилдирувчи томонидан суғурталовчига суғурта тўловларини бирданига тўлашдир. Уни тўлаш факти…
    Continue reading »
  • ДАВЛАТ ТУЗИЛИШИ ШАКЛИ
    ДАВЛАТ ТУЗИЛИШИ ШАКЛИ – конституциявий ҳуқуқ фанида давлатнинг ички тузилиши, унинг таркибий қисмларга – маъмурий–ҳудудий бирликларга, мухтор сиёсий тузилмалар ёки…
    Continue reading »
  • ЕР УЧУН ҲАҚ ТЎЛАШ
    ЕР УЧУН ҲАҚ ТЎЛАШ – ўз мулкида, эгалигида ёки фойдаланишида бўлган ер участкаларига юридик ва жисмоний шахсларнинг мажбурий тўловлари (СКнинг…
    Continue reading »
  • КОМПАНИЯ
    КОМПАНИЯ – иқтисодий фаолият олиб бориш учун уюшган юридик ва жисмоний шахслар, тадбиркорлар бирлашмаси.
    Continue reading »
  • БИРГАЛИКДАГИ ТАЛАБ
    БИРГАЛИКДАГИ ТАЛАБ – солидар қарздорга кредитор тўла ҳажмда талаб қўйишга ҳақли. Мажбуриятни солидар кредиторлардан бирига нисбатан тўла бажариш қарздорни мажбуриятни…
    Continue reading »
  • КАЗУС
    КАЗУС – ҳуқуқда: 1) шахснинг хоҳиш–иродасидан қатъи назар, юз берадиган ва шу сабабли муайян шароитда кўзда тутилиши мумкин бўлмаган воқеа;…
    Continue reading »
  • ДЕМОКРАТИЯ
    ДЕМОКРАТИЯ (юнонча demos – халқ ва kratos – ҳокимият) – замонавий тушунишда халқ ҳокимияти, фуқароларнинг эркинлиги ва тенглиги, инсон ҳуқуқларининг…
    Continue reading »
  • ЕНГИБ БЎЛМАС КУЧ
    ЕНГИБ БЎЛМАС КУЧ – фуқаролик ҳуқуқида шартнома талабларининг бажармаслигига олиб келадиган фавқулодда ва муқаррар холларнинг вужудга келиши. ФКнинг 333-м.га мувофиқ,…
    Continue reading »
  • ҚАТЪИЙ СОЛИҚ
    ҚАТЪИЙ СОЛИҚ – жисмоний шахсларнинг шуғулланаётган тадбиркорлик фаолиятининг турларига қараб даромадидан қатъий белгиланган ҳажмларда олинадиган солиқ.
    Continue reading »
  • АЛЕНДИ
    АЛЕНДИ – абадий, шартномаларга нисбатан муддатсиз маъносида қўланилади. А. тариқасида тузилган шартномалар ҳуқуқнинг турли соҳаларида учрайди. Мисол учун халқаро ҳуқуқда…
    Continue reading »
  • АДАБИЙ МЕРОС
    АДАБИЙ МЕРОС – муаллифлик ҳуқуқларига нисбатан мутлоқ ҳуқуқнинг мерос бўлиб ўтиши. Муаллифлик объектларининг адабий меросга айланишининг бошланиши муаллиф вафоти б-н…
    Continue reading »
  • КАССАЦИЯ ШИКОЯТИ (ПРОТЕСТ) КЕЛТИРИШ
    КАССАЦИЯ ШИКОЯТИ (ПРОТЕСТ) КЕЛТИРИШ – кассация шикоятлари ва протестлари кассация инстанцияси суди номига ёзилади, лекин ҳал қилув қарори чиқарган судга…
    Continue reading »
  • ИНВЕСТОР
    ИНВЕСТОР – 1) инвестиция киритган шахс. 2) қимматли қоғозларни ўз номидан ва ўз ҳисобидан сотиб олувчи жисмоеий ёки юридик шахсдир.…
    Continue reading »
  • ИНДОССАТ
    ИНДОССАТ – узатиш ёзуви (индоссамент) бўйича вексел ёки ўзга қимматли қоғозни олувчи шахс.
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИНИНГ КЛАССИК МАКТАБИ
    ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИНИНГ КЛАССИК МАКТАБИ – XVIII–XIX асрларда жиноят ҳуқуқи фанидаги етакчи йўналиш. Ж.ҳ.к.м. вакиллари (Ч.Беккариа, А.Фейербах ва б.) ҳозирги вақтгача…
    Continue reading »
  • БИР НЕЧА ДАЪВОГАР ВА БИР НЕЧА ЖАВОБГАР
    БИР НЕЧА ДАЪВОГАР ВА БИР НЕЧА ЖАВОБГАР - судга бир неча даъвогар (шерик даъвогарлар) томонидан биргаликда ёки бир неча жавобгарга…
    Continue reading »

5 фикр

  1. Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?