Yangi hujjatlar

Юридик энциклопедия

А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ

Тасодифий атамалар:

  • ЁЛЛАНУВЧИ
    ЁЛЛАНУВЧИ – қуролли тўқнашувда жанг қилиш учун ҳарбий ҳаракатлар жойида ёки чет элдан махсус ёлланган, мазкур тарафнинг қуролли кучлари шахсий…
    Continue reading »
  • ЖИНСИЙ ЖИНОЯТЛАР
    ЖИНСИЙ ЖИНОЯТЛАР – амалдаги ЖКга кўра, номусга тегиш (118-м.), жинсий эҳтиёжни зўрлик ишлатиб ғайритабиий усулда қондириш (119-м.), бесоқолбозлик (120-м.), аёлни…
    Continue reading »
  • ҚАРЗДОРНИНГ АЙБЛИЛИК ПРЕЗУМПЦИЯСИ
    ҚАРЗДОРНИНГ АЙБЛИЛИК ПРЕЗУМПЦИЯСИ – фуқаролик ҳуқуқидаги қарздорнинг айбсизлигини ўзи исботлаши тушунилади. Бу презумпциянинг асосларини ва ҳуқуқий оқибатларини аниқланиш жараёнида ҳаракатдаги…
    Continue reading »
  • ДАВЛАТ УНИТАР КОРХОНАСИ
    ДАВЛАТ УНИТАР КОРХОНАСИ – ўзига бириктириб қўйилган мол-мулкка нисбатан мулкдор томонидан мулк ҳуқуқи берилмаган тижоратчи ташкилот унитар корхона ҳисобланади. Унитар…
    Continue reading »
  • ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР ЭМИССИЯ СЕРТИФИКАТИ
    ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР ЭМИССИЯ СЕРТИФИКАТИ – қонунга мувофиқ ҳолларда давлат ёки хўжалик юритувчи субъектларнинг қимматли қоғозларни эркин муомалага чиқариш ҳуқуқига эга…
    Continue reading »
  • ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР БИЛАН ДЕПОЗИТАР ОПЕРАЦИЯЛАР (ДЕПОЗИТАР ОПЕРАЦИЯЛАР)
    ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР БИЛАН ДЕПОЗИТАР ОПЕРАЦИЯЛАР (ДЕПОЗИТАР ОПЕРАЦИЯЛАР) – қимматли қоғозларни сақлаш ва қимматли қоғозларга бўлган ҳуқуқларни ҳисобга олиш бўйича депозитарийлар томонидан…
    Continue reading »
  • ЖАЗОНИ ИЖРО ЭТИШ МУДДАТИ
    ЖАЗОНИ ИЖРО ЭТИШ МУДДАТИ – агар жиноий жазо ўз вақтида ижро этилмаса, у аста–секин ўзининг тарбиялаш ва жиноятчиликнинг олдини олишдаги…
    Continue reading »
  • ҚИЙНАШ
    ҚИЙНАШ – кўп маротаба ёки узоқ вақт давомида оғриқ етказиш билан боғлиқ ҳаракатлар, чимчилаш, савалаш, тўмтоқ ёки ўткир учли нарсалар…
    Continue reading »
  • КРИМИНАЛИСТИКА ТЕХНИКАСИ
    КРИМИНАЛИСТИКА ТЕХНИКАСИ – криминалистика фанининг тизимида мустақил бўлимни ташкил қилади ва жиноятни тергаш жараёнида қўлланиладиган илмий техник воситаларни қўллаш усулини…
    Continue reading »
  • ВИЛОЯТ
    ВИЛОЯТ – ЎзР маъмурий–ҳудудий тузилишининг асосий бўлаги. Ўзбекистонда 12 та вилоят мавжуд. Булар: Андижон, Бухоро, Жиззах, Навоий, Наманган, Самарқанд, Сирдарё,…
    Continue reading »
  • ДЕГУМИФИКАЦИЯ
    ДЕГУМИФИКАЦИЯ – 1. Тупроқ таркибидаги органик м.(гумус)нинг жадал суръатларда парчаланиш (минераллашуви) жараёни натижасида ўсимликларга озуқа бўла олмайдиган минерал бирикмаларнинг ҳосил…
    Continue reading »
  • КОНЦЕРН
    КОНЦЕРН – ишлаб чиқариш корхоналари гуруҳидан фарқли ўлароқ, мулки ва назорат тизими ягоналиги билан, технологик ва ишлаб чиқариш алоқалари мавжудлиги…
    Continue reading »
  • ҚАРШИ ДАЪВО
    ҚАРШИ ДАЪВО – суд иш юзасидан ҳал қилув қарори чиқарилгунга қадар жавобгар томнидан дастлабки даъво билан бирга кўриб ҳал қилиш…
    Continue reading »
  • ИДОРАЛАРГА ҚАРАШЛИ УЙЛАР
    ИДОРАЛАРГА ҚАРАШЛИ УЙЛАР – корхоналар, муассасалар, ташкилотлар, вазирлик ҳамда идоралар тасарруфида бўлган турар–жой фонди. Мамлакатимизда амалга ошириб келинаётган турар–жойларни хусусийлаштириш…
    Continue reading »
  • ДИНАМИТ
    ДИНАМИТ – нитробирикмалар аралаштирилиб пластик ҳолга келтирилган суюқ нитроэфир таркибли, иккиламчи ва бризантли портловчи м. Динамитнинг асосий таркиби нитроглицерин бўлиб,…
    Continue reading »
  • ДАВЛАТ СИРИ
    ДАВЛАТ СИРИ – ошкор этилиши тақиқланган, давлат аҳамиятига эга бўлган маълумотлар. Улар махсус рўйхатлар б-н белгилаб қўйилади. Д.с. давлат, ҳарбий…
    Continue reading »
  • ҚЎШИМЧА МАСЪУЛИЯТЛИ ЖАМИЯТ
    ҚЎШИМЧА МАСЪУЛИЯТЛИ ЖАМИЯТ – қўшимча масъулиятли жамият бу бир ёки бир неча шахс томонидан таъсис этиладиган, устав фонди (устав капитали)…
    Continue reading »
  • ИЗЛАРНИНГ АКС ЭТИШИ
    ИЗЛАРНИНГ АКС ЭТИШИ – маълум шароитларда бир объектнинг ташқи қиёфаси бошқа объектда акс этиши мумкин. Из икки объектнинг яъни из…
    Continue reading »
  • ДЕРИВАЦИЯ
    ДЕРИВАЦИЯ – отилган ўқнинг айланаётган томонига қараб ўз йўналишини ўзгартириши. Махсус ариқчали ўточар қуролдан отилган ва кирувчи–айланма ҳаракат олган снаряд…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТ СОДИР ЭТИШ ЖОЙИ
    ЖИНОЯТ СОДИР ЭТИШ ЖОЙИ – жиноят бошланган ёхуд жиноий оқибат рўй берган муайян ҳудуд ёки бино тушунилади. Бу жиноят содир…
    Continue reading »

5 фикр

  1. Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?