А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ
Тасодифий атамалар:
-
АДВОКАТЛИК АМАЛИЁТИ
АДВОКАТЛИК АМАЛИЁТИ – адвокат сифатида олиб борилаётган умумий касбий фаолият. А.а. қонун ҳужжатларининг талабларига риоя этган ҳолда юридик ёрдам кўрсатишни…Continue reading »
-
ЖИНОЯТНИНГ ОБЪЕКТИВ ТОМОНИ
ЖИНОЯТНИНГ ОБЪЕКТИВ ТОМОНИ - ижтимоий–хавфли қилмишнинг ташқи томони бўлиб, жиноятнинг қандай содир этилганлигини кўрсатади. Жиноят объектив томонининг белгилари икки асосий…Continue reading »
-
ЖИНОЯТ СОЦИОЛОГИЯСИ
ЖИНОЯТ СОЦИОЛОГИЯСИ – социологиянинг тармоғи. Жиноятни ижтимоий ҳодиса сифатида ўрганади ҳамда ижтимоий боғлиқлик сабабларини аниқлашга ҳаракат қилади. (муал. - Қ.Абдурасулова)Continue reading »
-
БАНКЛАР АУДИТИ
БАНКЛАР АУДИТИ – банклар фаолиятини қонун ҳужжатларига мувофиқ аудиторлик текширишларини амалга ошириш учун лицензияга эга бўлган аудиторлар томонидан ҳар й.…Continue reading »
-
ЖИНОЯТ ИШИНИ ҚЎЗҒАТИШНИ РАД ҚИЛИШ
ЖИНОЯТ ИШИНИ ҚЎЗҒАТИШНИ РАД ҚИЛИШ – ЖПК 83-м.нинг 1 ва 2–бандларида ҳамда 84-м.нинг биринчи қисмида назарда тутилган ҳолатлар аниқланган тақдирда…Continue reading »
-
ВОРИСДАН КЕЙИНГИ ВОРИСЛАРНИ ТАЙИНЛАШ
ВОРИСДАН КЕЙИНГИ ВОРИСЛАРНИ ТАЙИНЛАШ - васият қилувчи васиятномада кўрсатилган меросхўр мерос очилгунга қадар вафот этиши, меросни қабул қилмаслиги ёхуд ундан…Continue reading »
-
ВОСИТАЧИЛИК ШАРТНОМАСИ
ВОСИТАЧИЛИК ШАРТНОМАСИ – бир тараф (воситачи) иккинчи тарафнинг (комитент) топшириғи бўйича ва унинг ҳисобидан бир ёки бир неча битимни ҳақ…Continue reading »
-
КОНСТ.ВИЙ КЕНГАШ
КОНСТ.ВИЙ КЕНГАШ – Конс.вий назоратни К.К.лар томонидан амалга ошириш айрим хориж мамлакатларда мамлакатларда мавжуд бўлиб, Кенгаш чиқарган ҳужжат хулосавий характерга…Continue reading »
-
ВАКОЛАТХОНА
ВАКОЛАТХОНА – юридик шахснинг у турган ердан ташқарида жойлашган, юридик шахс манфаатларини ифодалайдиган ва уларни ҳимоя қиладиган алоҳида бўлинмаси. (муал.…Continue reading »
-
КЎЗДАН КЕЧИРИШ
КЎЗДАН КЕЧИРИШ – тергов ҳаракати; жиноят излари ва б. ашёвий далилларни топиш, содир бўлган ҳодиса тафсилотларини ва жиноят иши учун…Continue reading »
-
КЎЗБУЯМАЧИЛИК УЧУН ТУЗИЛГАН БИТИМ
КЎЗБУЯМАЧИЛИК УЧУН ТУЗИЛГАН БИТИМ – бошқа битимни ниқоблаш, яшириш мақсадида тузилган битим. Бундай битимга нисбатан тарафлар ҳақиқатда назарда тутган битимга…Continue reading »
-
АКЦИЗ СОЛИҒИ
АКЦИЗ СОЛИҒИ – қўшимча қиймат солиғини солиш базасида ва нархида ҳисобга олинадиган билвосита солиқ кўринишида бюджетга тўланадиган (ундириладиган) соф даромаднинг…Continue reading »
-
КОДЕКС
КОДЕКС (лотинча соdех – қонунлар мажмуаси) – ижтимоий муносабатларнинг муайян бир турдаги соҳасини тартибга солувчи тизимлаштирилган ягона қонун ҳужжати. давлатларнинг…Continue reading »
-
КУЧЛИ РУҲИЙ ХАЯЖОНЛАНИШ (аффект)
КУЧЛИ РУҲИЙ ХАЯЖОНЛАНИШ (аффект) ҳолати жабрланувчининг ғайриқонуний зўрлик ёки оғир хақоратидан ёхуд ғайриқонуний ҳаракатларига жавоб сифатида пайдо бўлишидир.Continue reading »
-
БОШ АУДИТОР
БОШ АУДИТОР – Англиянинг собиқ мустамлакалари бўлган қатор мамлакатлар (Ҳиндистон, Непал, Кения, Мавритания, Барбадос, Замбия ва б.) да давлат молия–бюджет…Continue reading »
-
ЁТ АРАЛАШМАГАН ҚАРИНДОШЛАР
ЁТ АРАЛАШМАГАН ҚАРИНДОШЛАР – ака-ука ва опа-снгиллар бир ота-онадан келиб чиққан бўлсалар ёт аралашмаган қариндошлар ҳисобланадилар. Ёт аралашмаган қариндошликда ака-ука…Continue reading »
-
КРИМИНОЛОГИК ЭКСПЕРТИЗА
КРИМИНОЛОГИК ЭКСПЕРТИЗА – жиноятчиликка, унинг сабаблар мажмуасига, йўналишига, миқдор–сифат хусусиятларига, оқибатларига ҳамда бошқа криминологик аҳамиятга эга бўлган кўрсаткичларига иқтисодий, ижтимоий,…Continue reading »
-
КЎП ПАРТИЯВИЙЛИК
КЎП ПАРТИЯВИЙЛИК – ҳозирги демократия давлатларида сиёсий ҳаётни ташкил этишнинг асосий Конст.вий принциплардан бири, сиёсий ва мафкуравий плюрализм (хилма–хиллик)ни анча…Continue reading »
-
ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИНИНГ КЛАССИК МАКТАБИ
ЖИНОЯТ ҲУҚУҚИНИНГ КЛАССИК МАКТАБИ – XVIII–XIX асрларда жиноят ҳуқуқи фанидаги етакчи йўналиш. Ж.ҳ.к.м. вакиллари (Ч.Беккариа, А.Фейербах ва б.) ҳозирги вақтгача…Continue reading »
-
АДСОРБЦИОН-ЛЮМИНИСЦЕНТ УСУЛИ
АДСОРБЦИОН-ЛЮМИНИСЦЕНТ УСУЛИ – ҳужжатнинг матнларига киритилган ўзгартиришларни қўшимча сўз, жумла, рақам ёзувлари, матннинг айрим қисмларини ўчириб, бўяб ёки бошқа суюқлик…Continue reading »
Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?