А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ
Тасодифий атамалар:
-
ГУВОҲЛИК КЎРСАТУВЛАРИ
ГУВОҲЛИК КЎРСАТУВЛАРИ – фактларни тўғри англаш (қабул қила билиш) ва улар тўғрисида кўрсатувлар беришга қобилиятли бўлиш–бўлмаслик ҳар сафар аниқланади. Чунончи…Continue reading »
-
КАСБ ВА ЛАВОЗИМЛАРНИ БИРГА ҚЎШИБ ОЛИБ БОРИШ
КАСБ ВА ЛАВОЗИМЛАРНИ БИРГА ҚЎШИБ ОЛИБ БОРИШ – ходимнинг ўз асосий иши билан бир қаторда бошқа касб, ихтисос ёки лавозимга…Continue reading »
-
БОЖХОНА ЧЕГАРАСИ
БОЖХОНА ЧЕГАРАСИ – муайян давлатнинг божхона ҳудудини чекловчи шартли чизиқ: “Божхона чегараси – ЎзР божхона ҳудудининг чегараси”, б.ч. – ЎзР…Continue reading »
-
БАНК
БАНК – юридик ва жисмоний шахслардан омонатлар қабул қилиш ҳамда қабул қилинган маблағлардан таваккал қилиб кредит бериш ёки инвестициялаш учун…Continue reading »
-
ЖИНОЯТЧИЛИККА ҚАРШИ КУРАШ
ЖИНОЯТЧИЛИККА ҚАРШИ КУРАШ – жиноятнинг содир этилишига имконият туғдирувчи факторларни бартараф қилиш (камайтириш), жиноятларнинг олдини олиш, уларни тўхтатиш, рўйхатга олиш,…Continue reading »
-
КОНСТ.ВИЙ СУД ДЕВОНИ
КОНСТ.ВИЙ СУД ДЕВОНИ – Конс.вий суднинг фаолият кўрсатишини таъминлаш учун Конс.вий суд девони тузилади. Девоннинг иши Ўзбекистон Республикаси Конс.вий судининг…Continue reading »
-
ДАВЛАТ ТУЗУМИ
ДАВЛАТ ТУЗУМИ – конституциявий ҳуқуқ (давлат ҳуқуқи) нормалари б-н белгиланадиган ва мустаҳкамлаб қўйиладиган ижтимоий, иқтисодий ва сиёсий–ҳуқуқий муносабатлар тизими. Башарти…Continue reading »
-
ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАРНИНГ МАРКАЗИЙ ДЕПОЗИТАРИЙСИ
ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАРНИНГ МАРКАЗИЙ ДЕПОЗИТАРИЙСИ – Ўзбекистон Республикаси депозитарийларида қимматли қоғозларни сақлаш, қимматли қоғозларга бўлган ҳуқуқни ҳисобга олиш ва қимматли қоғозлар…Continue reading »
-
КРЕДИТЛАРНИ СУҒУРТАЛАШ
КРЕДИТЛАРНИ СУҒУРТАЛАШ – кредитни таъминлашнинг усулларидан бири бўлиб, қарз олувчи суғурталовчи билан кредит қайтарилмаганда кредитни суғурта пули ҳисобидан қоплаш тўғрисида…Continue reading »
-
ИДОРАЛАРГА ҚАРАШЛИ УЙЛАР
ИДОРАЛАРГА ҚАРАШЛИ УЙЛАР – корхоналар, муассасалар, ташкилотлар, вазирлик ҳамда идоралар тасарруфида бўлган турар–жой фонди. Мамлакатимизда амалга ошириб келинаётган турар–жойларни хусусийлаштириш…Continue reading »
-
ГРИФ
ГРИФ – 1) имзо ёки бирон–бир бошқа матн нусхаси туширилган муҳр, штемпель, шунингдек, ана шундай муҳр ёки штемпелнинг ҳужжатдаги изи…Continue reading »
-
АКЦИЯ ШАКЛИДАГИ ДИВИДЕНД
АКЦИЯ ШАКЛИДАГИ ДИВИДЕНД – дивиденд пул шаклидан ташқари акция кўринишида ҳам тўланиши мумкин. Ушбу шаклдаги дивиденд тўлови тез ривожланаётган компанияларда…Continue reading »
-
КАЗУАЛ БИТИМЛАР
КАЗУАЛ БИТИМЛАР – мазмунидан тарафларнинг қайси мақсадларини кўзлаганлиги аниқ кўриниб турган битимлардир. К.б. нинг ҳақиқийлиги унинг мақсадларига боғлиқдир. Мақсад эса…Continue reading »
-
БОШ ПУДРАТЧИ
БОШ ПУДРАТЧИ – пудрат шартномасида белгиланган ишни пудратчининг шахсан ўзи бажариши қайд этилмаган бўлса, пудратчи ўз мажбуриятларининг бир қисмини бошқа…Continue reading »
-
ЛИЗИНГ
ЛИЗИНГ – ижара шартномасининг алоҳида тури бўлиб, у ишлаб чиқаришнинг асосий воситалари, асбоб–ускуналар, транспорт, алоқа воситаларини ижарага олиш.Continue reading »
-
ҚАРИНДОШЛИК ФАКТИНИ БЕЛГИЛАШ
ҚАРИНДОШЛИК ФАКТИНИ БЕЛГИЛАШ – бу юридик аҳамиятга эга бўлган фактларни аниқлаш билан боқлиқ масала бўлиб, суд томонидан алоҳида тартибда кўриб…Continue reading »
-
ГАРОВ МАЖБУРИЯТИ
ГАРОВ МАЖБУРИЯТИ – гаров б-н таьминланган мажбуриятни бажармаган ҳолларда қўйилган мулк қийматидан талаб қилиш б-н имтиёзли қониқиш олиш ҳуқуқини тасдиқловчи…Continue reading »
-
БОЖХОНА РАСМИЙЛАШТИРУВИ
БОЖХОНА РАСМИЙЛАШТИРУВИ – товарлар ва транспорт воситалари устидан божхона назоратини таъминлаш мақсадида божхона органларининг мансабдор шахслари амалга оширадиган операциялар мажмуи.…Continue reading »
-
ЖИНОЯТ ТАРКИБИ
ЖИНОЯТ ТАРКИБИ – ЖК 16-м. 2–қ. жиноят учун жавобгарлик ва унинг асослари белгиланган бўлиб, унга биноан, фақат Кодексда назарда тутилган…Continue reading »
-
ИҚТИСОДИЁТ СОҲАСИДАГИ ЖИНОЯТЛАР
ИҚТИСОДИЁТ СОҲАСИДАГИ ЖИНОЯТЛАР – миллий иқтисод, унинг тармоқлари ёки соҳаларига зиён етказадиган ёки зиён етказиши мумкин бўлган ва жиноят қонунчилигида…Continue reading »
Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?