Yangi hujjatlar

Юридик энциклопедия

А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ

Тасодифий атамалар:

  • БАРМОҚ НАҚШЛАРИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ
    БАРМОҚ НАҚШЛАРИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ – папиляр нақшнинг ўзига хослиги (индивидуаллиги) уни тавсифловчи белгилар йиғиндисининг такрорланмаслигидан иборатдир. Папиляр нақшлар умумий ва хусусий…
    Continue reading »
  • ВАЗИРЛАР МАҲКАМАСИНИНГ ҚАРОРЛАРИ
    ВАЗИРЛАР МАҲКАМАСИНИНГ ҚАРОРЛАРИ – ЎзР бутун ҳудудида барча органлар, корхоналар, муассасалар, ташкилотлар, мансабдор шахслар ва фуқаролар томонидан бажарилиши мажбурий бўлган…
    Continue reading »
  • КОНСЕРВАТИЗМ
    КОНСЕРВАТИЗМ – лотинча conservo – сақлайман, қўриқлайман деган маъноларни ифодалайди. Консерватизм жамиятда мавжуд ижтимоий тизим асосларини анъанавий–тарихий қадриятлар асосида мустаҳкамлашни…
    Continue reading »
  • АНОМАЛИЯ
    АНОМАЛИЯ – шахс ва ижтимоий гуруҳларнинг қадриятлари ва меъёрий тизимдаги бузилишлари, ижтимоий ва ҳуқуқий нормаларнинг самарасизлиги. Дивиант (нотўғри) хулқ–билишнинг мақсадига…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТ КОДЕКСИ
    ЖИНОЯТ КОДЕКСИ – жиноят–ҳуқуқий муносабатларни тартибга солувчи ҳуқуқий нормалар йиғиндиси. ЖК 1994 й. 22 сент.да қабул қилиниб, 1995 й. 1…
    Continue reading »
  • ДЕПОЗИТ СЕРТИФИКАТИ
    ДЕПОЗИТ СЕРТИФИКАТИ – қимматли қоғоз, мулкий ҳуқуқларни белгиланган шаклга ва мажбурий реквизитларга амал қилган ҳолда тасдиқловчи ҳужжатдир. Д.с. кредит муассасасининг…
    Continue reading »
  • ДАВЛАТ ИШЛАРИНИ БОШҚАРИШДА ИШТИРОК ЭТИШ ҲУҚУҚИ
    ДАВЛАТ ИШЛАРИНИ БОШҚАРИШДА ИШТИРОК ЭТИШ ҲУҚУҚИ – қатор конституциялар (мас., Испания, РФ, Монголия, Словакия, Ўзбекистон)да фуқароларнинг қоидага кўра давлат ҳокимияти…
    Continue reading »
  • ЗАРАР
    ЗАРАР – фуқаролик ҳуқуқи бўйича шахснинг қонунга хилоф ҳаракати оқибатида бошқа шахсга етказилган мулкий зиён. З. кредитор томонидан сарф қилинган…
    Continue reading »
  • КЛИНИК КРИМИНОЛОГИЯ
    КЛИНИК КРИМИНОЛОГИЯ – криминологиянинг жиноятчи шахсининг биологик ва руҳий хусусиятларини, жиноят этимологиясидаги ўрнини аниқлаш ва жиноятчиликнинг олдини олишга оид табиий–руҳий…
    Continue reading »
  • КОНСТ.ВИЙ ТУЗУМ
    КОНСТ.ВИЙ ТУЗУМ – маълум давлатнинг Конст.си ва бошқа конституцивий–ҳуқуқий ҳужжатлари билан ўрнатиладиган ва муҳофаза қиланадиган ижтимоий, сиёсий, иқтисодий, ҳуқуқий муносабатлар…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТ
    ЖИНОЯТ – жиноят қонунида назарда тутилган ижтимоий хавфли ҳатти-ҳаракат. ЖК б-н тақиқланган, айбли қилмиш жазо қўллаш тахдиди б-н тақиқланган (14…
    Continue reading »
  • БИОСФЕРА
    БИОСФЕРА (юнонча bios – ҳаёт, sphaira – шар) – ер қобиқларидан (сфераларидан) бири бўлиб, унинг таркиби ва энергетикаси асосан тирик…
    Continue reading »
  • ЖИНОИЙ ЖАЗОГА САЗОВОР БАНКРОТЛИК
    ЖИНОИЙ ЖАЗОГА САЗОВОР БАНКРОТЛИК – хўжалик юритувчи субъектнинг ўз мажбуриятларини иқтисодий жиҳатдан бажара олмаслиги ҳақида била туриб, ҳақиқатга тўғри келмайдиган…
    Continue reading »
  • БОЖ ТАРИФИ
    БОЖ ТАРИФИ – божхона чегарасидан олиб ўтиладиган, ЎзР ташқи иқтисодий фаолиятининг товар номенклатураси принциплари ва қоидаларига мувофиқ ҳолда бир тизимга…
    Continue reading »
  • КОНКУРС ИШЛАБ ЧИҚАРИШ
    КОНКУРС ИШЛАБ ЧИҚАРИШ – қарзни тўлашга қурби етмайдиган корхонани мажбурий ёки ихтиёрий тарзда тугатишга қаратилган тартиб. Унинг натижасида конкурс массасини…
    Continue reading »
  • ИЖРОИЯ ҲОКИМИЯТИ
    ИЖРОИЯ ҲОКИМИЯТИ – ҳокимиятларнинг бўлиниши назариясига кўра, давлатдаги мустақил оммавий ҳокимиятлардан (қонун чиқарувчи ва суд ҳокимиятлари б–н бир қаторда) биридир.…
    Continue reading »
  • ҚОНУНДАГИ ЎҒРИЛАР
    ҚОНУНДАГИ ЎҒРИЛАР – тюрма ва жиноятчилик дунёсининг эметаш, уларнинг лидерлари. Угрилар махкумлар керархиясида юкори мавкени эгаллайди. Айрим мухитларда (нормаларда, келишмовчиликларни…
    Continue reading »
  • ЕРДАН ФОЙДАЛАНИШ ЛИМИТЛАРИ
    ЕРДАН ФОЙДАЛАНИШ ЛИМИТЛАРИ – ерга оид ҳуқуқий муносабат субъектларига, уларни хўжалик ва б. мақсадларда фойдаланиш учун ер участкасининг майдонини маҳаллий…
    Continue reading »
  • ДИСКРИМИНАЦИЯ
    ДИСКРИМИНАЦИЯ (чеклаш, камситиш) – одатда давлатнинг, юридик ёки жисмоний шахсларнинг ҳуқуқлари бошқа давлатлар, юридик ёки жисмоний шахсларга нисбатан камситилишини англатадиган…
    Continue reading »
  • АМНИСТИЯ АКТИ АСОСИДА ЖАВОБГАРЛИКДАН ОЗОД ҚИЛИШ
    АМНИСТИЯ АКТИ АСОСИДА ЖАВОБГАРЛИКДАН ОЗОД ҚИЛИШ – ЖКнинг 68-м.га мувофиқ, жиноят содир этган шахсни А.а.а.ж.о.қ. мумкин. Амнистиянинг афв этишдан фарқли…
    Continue reading »

5 фикр

  1. Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?