Yangi hujjatlar

Юридик энциклопедия

А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ

Тасодифий атамалар:

  • АЛДАШ ЁКИ ИШОНЧНИ СУИИСТЕЪМОЛ ҚИЛИШ ЙЎЛИ БИЛАН МУЛКИЙ ЗАРАР ЕТКАЗИШ
    АЛДАШ ЁКИ ИШОНЧНИ СУИИСТЕЪМОЛ ҚИЛИШ ЙЎЛИ БИЛАН МУЛКИЙ ЗАРАР ЕТКАЗИШ – талон–торож аломатлари бўлмагани ҳолда алдаш ёки ишончни суиистеъмол қилиш…
    Continue reading »
  • ИЗЛАРНИНГ АКС ЭТИШИ
    ИЗЛАРНИНГ АКС ЭТИШИ – маълум шароитларда бир объектнинг ташқи қиёфаси бошқа объектда акс этиши мумкин. Из икки объектнинг яъни из…
    Continue reading »
  • ГАРОВ НАРСАСИ
    ГАРОВ НАРСАСИ – ҳар қандай мол-мулк, шу жумладан, ашёлар ва мулкий ҳуқуқлар (талаблар) г.н. бўлиши мумкин, муомаладан чиқарилган мол-мулк, кредиторнинг…
    Continue reading »
  • ЁЙСИМОН НАҚШ
    ЁЙСИМОН НАҚШ - ёйсимон нақшларда, папилляр чизиқлар бир томондан бошланиб марказ қисмида ёй (арча) шаклини ҳосил қилиб бошқа ён томонга…
    Continue reading »
  • КРИМИНОПЕНОЛОГИЯ
    КРИМИНОПЕНОЛОГИЯ – лотинча «crimin» жиноят ва «poena» жазо + «loqos» таълимот деган маънони билдирувчи сўзларининг бирикмасидан иборат бўлиб, жазо ўташ…
    Continue reading »
  • ВОРИСЛИК
    ВОРИСЛИК – мулк ҳуқуқини вужудга келтирувчи усуллардан бири. Мулкдор мол-мулкининг юридик тақдирини белгилашга фақат ўзи ҳақлидир. Чунки мулкдор мулк ҳуқуқининг…
    Continue reading »
  • КОНКУРС
    КОНКУРС – Қаранг: Оммавий танлов.
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШНИНГ ТАШКИЛИЙ АСОСЛАРИ
    ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШНИНГ ТАШКИЛИЙ АСОСЛАРИ – жиноятчиликни бутунлай йўқ қилиш, уни тубдан бартараф қилиш вазифасини қўйиш реал эмас. Уни қисман…
    Continue reading »
  • ВЕКСЕЛЬ ҲИСОБИ
    ВЕКСЕЛЬ ҲИСОБИ – банк ёки ихтисослаштирилган кредит муассасаларининг векселларини муддати ўтмасдан сотиб олиш. (муал. - И.Зокиров)
    Continue reading »
  • АТМОСФЕРА ҲАВОСИНИ ИФЛОСЛАНТИРИШ
    АТМОСФЕРА ҲАВОСИНИ ИФЛОСЛАНТИРИШ – атмосферага ифлослантирувчи м.ни чиқариб юбориш қоидаларининг бузилиши, бунинг натижасида ҳавода заҳарли м.нинг йўл қўйиладиган энг юқори…
    Continue reading »
  • ИМТИЁЗЛИ ПЕНСИЯ ТАЪМИНОТИ
      ИМТИЁЗЛИ ПЕНСИЯ ТАЪМИНОТИ – тегишли асослар мавжуд бўлганда фуқароларни одатдагидан қулайроқ шартларда (белгиланганидан олдинроқ ёки камроқ меҳнат стажи талаб…
    Continue reading »
  • КОНСТ.ВИЙ НАЗОРАТ
    КОНСТ.ВИЙ НАЗОРАТ – Конс. б–н тартибга солинадиган ижтимоий муносабатларнинг муҳимлиги ва тартибга солиб турувчи нормаларини бирламчи эканини тан олиниши бошқа…
    Continue reading »
  • КОРРУПЦИЯ
    КОРРУПЦИЯ (лотинча corruptio – айниш, порага сотилиш) – мансабдор шахснинг ўз мансаби бўйича берилган ҳуқуқларни бойиш мақсадларида суистеъмол қилишидан иборат.…
    Continue reading »
  • АКЦИЯЛАРНИНГ НАЗОРАТ ПАКЕТИ
    АКЦИЯЛАРНИНГ НАЗОРАТ ПАКЕТИ – А.н.п. бу жамиятнинг асосий мулкдорига тегишли акцияларнинг йиғиндисидир. Бошқача айтганда, акциядорлик жамияти фаолиятини назорат қилишни таъминловчи…
    Continue reading »
  • ЛИМИТ
    ЛИМИТ (французча limite; лотинча limes – чегара, сўнгги нуқта) – белгиланган меъёр.
    Continue reading »
  • ЛОЙИҲА ВА ҚИДИРУВ ИШЛАРИ ПУДРАТИ ШАРТНОМАСИ
    ЛОЙИҲА ВА ҚИДИРУВ ИШЛАРИ ПУДРАТИ ШАРТНОМАСИ – ушбу шартнома бўйича пудратчи (лойиҳаловчи, қурувчи) буюртмачининг топшииғи бўйича белгиланган муддатда лойиҳа–смета хужжатларини…
    Continue reading »
  • ЕР НАЗОРАТИ
    ЕР НАЗОРАТИ – ер ресурсларини муҳофаза қилиш ва улардан оқилона фойдаланишга қаратилган ер қонун ҳужжатлари нормаларидаги талабларни давлат органлари, жамоат…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ ТУЗИЛМАВИЙ ТАҲЛИЛИ
    ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ ТУЗИЛМАВИЙ ТАҲЛИЛИ – жиноятчилик тузилиши– жиноятчиликнинг кўп қиррали кўрсаткичи ҳисобланиб, у орқали жиноятчиликни ҳар томонлама ва тўлиқ тавсифлаш имконияти…
    Continue reading »
  • ЖАЗОНИ ИЖРО ЭТИШ МУАССАСАСИ МАЪМУРИЯТИНИНГ ҚОНУНИЙ ТАЛАБЛАРИГА БЎЙСУНМАСЛИК
    ЖАЗОНИ ИЖРО ЭТИШ МУАССАСАСИ МАЪМУРИЯТИНИНГ ҚОНУНИЙ ТАЛАБЛАРИГА БЎЙСУНМАСЛИК – озодликдан маҳрум қилиш жойида жазони ўтаётган шахснинг жазони ижро этиш муассасаси…
    Continue reading »
  • АКЦИЯЛАРНИ МАЙДАЛАШ
    АКЦИЯЛАРНИ МАЙДАЛАШ – акциядорлар қўлидаги акцияларнинг сонини, улардаги нархни пропорционал равишда пасайтиришдир. А.м.да бир акция бир неча акцияларга бўлинади. Улардаги…
    Continue reading »

5 фикр

  1. Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?