А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ
Тасодифий атамалар:
-
ИЖАРАЧИ
ИЖАРАЧИ – ижара шартномаси асосида хак эвазига мол–мулкка вақтинча эгалик қилиш ва фойдаланиш ҳуқуқини олган шахс.Continue reading »
-
ЖИНОЯТГА ДАХЛДОРЛИК
ЖИНОЯТГА ДАХЛДОРЛИК – ЖКнинг 31-м.га кўра, жиноятга тайёргарлик кўрилаётганлиги ёки жиноят содир этилаётганлиги ёхуд жиноят содир этилганлиги ҳақида аниқ билатуриб,…Continue reading »
-
БОЖХОНА ПОСТИ
БОЖХОНА ПОСТИ – божхонанинг муайян жойда ёки муайян ҳудудда божхона орқали расмийлаштиришини ва божхона назоратини тўла ҳажмда амалга оширишга ваколатли…Continue reading »
-
БЕНИФИЦИАР
БЕНИФИЦИАР – мажбуриятни таъминлаш усулларидан бири бўлган кафолатда принципалнинг кредитори. Кафолатда принципалнинг Б. олдидаги ўз асосий мажбурияти лозим даражада бажаришини…Continue reading »
-
ҚАРОР
ҚАРОР – бу ижро ҳокимияти органининг ўз вазифаларини амалга ошириш бўйича муайян мақсадга эришишга йўналтирилган ва шу мақсадни амалга ошириш…Continue reading »
-
ДАВЛАТ ЧЕГАРАСИ РЕЖИМИ
ДАВЛАТ ЧЕГАРАСИ РЕЖИМИ – давлат чегарасини жиҳозлаш ва уни асраш устидан назорат қилиш, давлат чегарасининг шахслар ва транспорт воситалари томонидан…Continue reading »
-
БИР НЕЧА ЖИНОЯТ СОДИР ЭТГАНЛИК УЧУН ЖАЗО ТАЙИНЛАШ
БИР НЕЧА ЖИНОЯТ СОДИР ЭТГАНЛИК УЧУН ЖАЗО ТАЙИНЛАШ - шахс ЖК Махсус қисмининг турли м.да назарда тутилган икки ёки ундан…Continue reading »
-
ЖИНОЯТЧИЛИКНИ ПРОГНОЗ ҚИЛИШ
ЖИНОЯТЧИЛИКНИ ПРОГНОЗ ҚИЛИШ – жиноятчиликнинг келажакдаги ҳолатини ифодаловчи энг умумий кўрсаткичларни аниқлаш; жиноятчилик ва унга қарши чораларнинг турли томонларини аниқлаш;…Continue reading »
-
АВЕСТО
АВЕСТО – “Авесто” китоби милоддан олдинги VI а.да юзага келган. Унинг яратилиши давлат арбоби ва қонуншунос, дин илоҳиётчиси сифатида Заотар…Continue reading »
-
АБОНЕМЕНТ
АБОНЕМЕНТ (французча – abonnement – фойдаланиш) – нимадандир муайян муддатда фойдаланиш ҳуқуқини англатади. 1. Жисмоний тарбия ва спорт муассасалари хизматларига…Continue reading »
-
ҚАРОВСИЗ ҲАЙВОНЛАР
ҚАРОВСИЗ ҲАЙВОНЛАР – муайян шахсларга ёки мулкдорларга (ёки уларни аниқлаш имконияти бўлмаган ҳолатларда) тегишли бўлмаган уй, адашган ёки бошқа кўлга…Continue reading »
-
ЁЛЛАНУВЧИ
ЁЛЛАНУВЧИ – қуролли тўқнашувда жанг қилиш учун ҳарбий ҳаракатлар жойида ёки чет элдан махсус ёлланган, мазкур тарафнинг қуролли кучлари шахсий…Continue reading »
-
ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ СИФАТ ВА МИҚДОР КЎРСАТКИЧЛАРИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ
ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ СИФАТ ВА МИҚДОР КЎРСАТКИЧЛАРИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ – жиноятчиликка қарши курашувчи органлар ва жамоат бирлашмаларининг фаолияти қандай ташкил қилинганлигини, жиноятчиликка…Continue reading »
-
ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ УСУЛЛАРИ
ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ УСУЛЛАРИ – давлат томонидан бошқарув соҳасидаги вазифаларни ҳал қилиш усуллари. Бошқарув сифатини яхшилаш, унинг самарадорлигини ошириш кўп жиҳатдан…Continue reading »
-
ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ РЕЦИДИВ ХАВФЛИЛИГИ
ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ РЕЦИДИВ ХАВФЛИЛИГИ – рецидив ва оддий жиноятчиликнинг бир-бирига нисбатини ифодаловчи кўрсаткич. Ж.р.х. уч даражада ўрганилади: 1) барча жиноятларнинг рецидив…Continue reading »
-
БОШ ПОЛИС БЎЙИЧА СУҒУРТАЛАШ
БОШ ПОЛИС БЎЙИЧА СУҒУРТАЛАШ – бир турдаги мол-мулк (товарлар, юклар ва ҳ.) турли туркумларини муайян муддат давомида бир хилдаги шартларда…Continue reading »
-
ҚОНУННИНГ ОРҚАГА ҚАЙТИШ КУЧИ
ҚОНУННИНГ ОРҚАГА ҚАЙТИШ КУЧИ – қонун таъсирининг қонун кучга киришидан аввалги ҳолатларга татбиқ этилиши. Қ.о.қ.к. умумий тартибдан алоҳида ҳолат бўлиб,…Continue reading »
-
ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ СТАТИСТИК ТАҲЛИЛИ
ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ СТАТИСТИК ТАҲЛИЛИ – жиноятчиликнинг муайян ҳудудда ва муайян даврда миқдор ва сифат жиҳатдан ўрганиш орқали акс эттириладиган статистик маълумотларнинг…Continue reading »
-
АКЦИЯДОРЛИК ҲУҚУҚИ
АКЦИЯДОРЛИК ҲУҚУҚИ – янги комплекс ҳуқуқ соҳаларидан бири бўлиб, мамлакатимизда иқтисодий муносабатларни такомиллаштиришда акциядорлик жамиятлари ва у б-н боғлиқ муносабатлар…Continue reading »
-
ИМПИЧМЕНТ
ИМПИЧМЕНТ (инглизча impeachment) – қатор хорижий давлатларда давлатнинг юқори мансабдор шахслари масъулиятини амалга оширишнинг махсус тартиби. Импичмент тартибига кўра, парламентнинг…Continue reading »
Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?