А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ
Тасодифий атамалар:
-
ГУМОН ҚИЛИНУВЧИНИНГ ҲУҚУҚ ВА МАЖБУРИЯТЛАРИ
ГУМОН ҚИЛИНУВЧИНИНГ ҲУҚУҚ ВА МАЖБУРИЯТЛАРИ – гумон қилинувчи ўзининг қандай жиноят содир этганликда гумон қилинаётганлигини билиш; ушланганидан кейин йигирма тўрт…Continue reading »
-
АСАР
АСАР – фан, адабиёт ва санъат соҳасида яратилган, кишида муайян объектлар, нарсалар, воқеалар, ҳодисалар тўғрисида тасаввур уйғотадиган ёки муайян ижтимоий…Continue reading »
-
БОЖХОНА КИРИМЛАРИ
БОЖХОНА КИРИМЛАРИ – божхона ҳаракатлари учун давлат бюджетининг киримлар бўлимига тушадиган маблағ. (муал. - А.Ли)Continue reading »
-
АҲОЛИ ПУНКТИ ЕРЛАРИ
АҲОЛИ ПУНКТИ ЕРЛАРИ – тасдиқланган шаҳарсозлик ва ер тузиш ҳужжатлари асосида чегаралари белгиланган аҳоли яшайдиган, саноат, транспорт, алоқа, мудофаа ва…Continue reading »
-
ДЕПУТАТ МАҚОМИ
ДЕПУТАТ МАҚОМИ – давлат ҳокимияти вакиллик органлари депутатларининг ҳуқуқий ҳолати. Депутатлик мандатининг сиёсий–ҳуқуқий табиати, унинг юзага келиши, тўхтатилиши, амалда бўлиш…Continue reading »
-
КОРРУПЦИЯ
КОРРУПЦИЯ (лотинча corruptio – айниш, порага сотилиш) – мансабдор шахснинг ўз мансаби бўйича берилган ҳуқуқларни бойиш мақсадларида суистеъмол қилишидан иборат.…Continue reading »
-
КРИМИНАЛ МИГРАЦИЯ
КРИМИНАЛ МИГРАЦИЯ – лотинча «criminal» жиноий ва «miqratio» кўчиб ўтиш деган сўзлар бирикмасидан иборат бўлиб жиноий–ғайриқонуний кўчиб ўтиш. К.м. «ноқонуний…Continue reading »
-
ЛАНДТАГ
ЛАНДТАГ (немисча landtag – ўлка съезди) – Лихтенштейн бир палатали парламенти, шунингдек ГФР ва Австрия ўлка қонун чиқарувчи органлар (парламентлар)ининг…Continue reading »
-
ЗАРУРИЙ МУДОФАА
ЗАРУРИЙ МУДОФАА – мудофааланувчининг ёхуд бошқа шахснинг ҳуқуқларини, жамият ёки давлат манфаатларини уларга нисбатан ғайриҳуқуқий тажовуз қилаётган шахсга зарар етказиш…Continue reading »
-
АКЦИЯДОР
АКЦИЯДОР – акциядорлик жамиятлари ташкилий ҳуқуқий шаклидаги хўжалик бирлашмаларининг акцияларида кўрсатилган ва жамият А.лари реестрига киритилган ва унга нисбатан фуқаролик…Continue reading »
-
ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ МАХСУС ОЛДИНИ ОЛИШ
ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ МАХСУС ОЛДИНИ ОЛИШ – жиноят содир бўлишининг олдини олишга қаратилган чора-тадбирлар тизими. Жиноятчиликнинг махсус олдини олиш жиноятчиликнинг шароит ва…Continue reading »
-
БИРЖА ВОСИТАЧИЛАРИ
БИРЖА ВОСИТАЧИЛАРИ – биржа битимлари б.в. орқали тузилади. Улар (брокер) брокерлик ташкилотларига эга. Брокерлик ташкилотлари савдо–сотиқ (тижорат) ташкилотлардан ажратилган. Уларнинг…Continue reading »
-
АДВОКАТЛАР АССОЦИАЦИЯСИ АЪЗОСИ
АДВОКАТЛАР АССОЦИАЦИЯСИ АЪЗОСИ – ассоциация устави ва “Адвокатлар касб этикаси қоидалари”ни тан олувчи ва унга риоя қилувчи, Ассоциация фаолиятида иштирок…Continue reading »
-
ВАҚТИНЧА МЕҲНАТГА ҚОБИЛИЯТСИЗЛИК НАФАҚАСИ
ВАҚТИНЧА МЕҲНАТГА ҚОБИЛИЯТСИЗЛИК НАФАҚАСИ– давлат тиббий–даволаш, тиббий профилактика муассасалари томонидан вақтинча меҳнатга қобилиятсиз деб топилган ва вақтинча қобилиятсизлик варақаси берилган…Continue reading »
-
БОЛАЛАР ҲУҚУҚИ
БОЛАЛАР ҲУҚУҚИ – инсон ҳуқуқларининг болаларга тааллуқлилиги. Бир қатор давлатларда болаларнинг ҳуқуқи баъзи жиҳатлари б-н тенглашмаганлигини эътиборга олган ҳолда,…Continue reading »
-
ҚАРШИ ОФЕРТА
ҚАРШИ ОФЕРТА – фуқаролик ҳуқуқида оферентнинг шартнома тузиш таклифига акцептант томонидан қўшимча ёки ўзгартириш киритган ҳолда ўз таклифини бериши тушунилади.Continue reading »
-
БОЖХОНА ВАКИЛИ
БОЖХОНА ВАКИЛИ – божхонанинг экспорт учун маҳсулот етказиб берувчи ёки уни импорт бўйича олувчи корхоналар, бирлашмалар ва ташкилотларда транспорт воситалари,…Continue reading »
-
ЖИНОИЙ ЙЎЛ БИЛАН ТОПИЛГАН МОЛ-МУЛК
ЖИНОИЙ ЙЎЛ БИЛАН ТОПИЛГАН МОЛ-МУЛК – ашёлар ўғирлик, талончилик, босқинчилик ҳужуми орқали қўлга киритилган ёки ўзга талон–тарожлик ёхуд бошқа ноқонуний…Continue reading »
-
БОЖХОНА ПУНКТИ
БОЖХОНА ПУНКТИ – божхона вазифаларини бажаришга ваколатли бино ва б. майдонларга эга бўлган божхона маъмурий бирлиги. ЎзРда божхона органларининг тузилиш…Continue reading »
-
ЖИНОЯТНИНГ СУБЪЕКТИВ ТОМОНИ
ЖИНОЯТНИНГ СУБЪЕКТИВ ТОМОНИ – айбдор шахснинг ўзи содир этган ижтимоий хавфли қилмиш ва унинг оқибатларига бўлган руҳий муносабати (ЖК 20-24-м.).…Continue reading »
Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?