А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ
Тасодифий атамалар:
-
АУДИТ
АУДИТ (инглизча - аudi – эшитув) – муайян ваколатлар берилган шахслар – аудиторлар (аудиторлар фирмалари) томонидан хўжалик юритаётган субъектларнинг…Continue reading »
-
ЕРГА НИСБАТАН МУЛК ҲУҚУҚИ
ЕРГА НИСБАТАН МУЛК ҲУҚУҚИ – давлат ёки шахснинг ўзига тегишли бўлган ер тоифаси ёки участкасидан ўз хоҳишича ва ўз манфаатларини…Continue reading »
-
ДАЪВОНИНГ БАҲОСИ
ДАЪВОНИНГ БАҲОСИ – даъвогар талаб қилган мулкий талабларнинг пулдаги ифодаси. Д.б. қуйидагича белгиланади: 1) пул ундириш тўғрисидаги даъволар бўйича –…Continue reading »
-
ВОЯГА ЕТМАГАНЛАР ЖИНОЯТЧИЛИГИНИНГ КРИМИНОЛОГИК ТАВСИФИ
ВОЯГА ЕТМАГАНЛАР ЖИНОЯТЧИЛИГИНИНГ КРИМИНОЛОГИК ТАВСИФИ – 13 ёшдан 18 ёшга қадар бўлган шахслар томонидан содир этилган жиноятларнинг сабаблари ва уларнинг…Continue reading »
-
ЗАРУРИЙ МУДОФАА
ЗАРУРИЙ МУДОФАА – мудофааланувчининг ёхуд бошқа шахснинг ҳуқуқларини, жамият ёки давлат манфаатларини уларга нисбатан ғайриҳуқуқий тажовуз қилаётган шахсга зарар етказиш…Continue reading »
-
ЕНГИБ БЎЛМАС КУЧ
ЕНГИБ БЎЛМАС КУЧ – фуқаролик ҳуқуқида шартнома талабларининг бажармаслигига олиб келадиган фавқулодда ва муқаррар холларнинг вужудга келиши. ФКнинг 333-м.га мувофиқ,…Continue reading »
-
ДАВЛАТ БЮДЖЕТИНИНГ ҒАЗНА ИЖРОСИ
ДАВЛАТ БЮДЖЕТИНИНГ ҒАЗНА ИЖРОСИ – давлат бюджетининг барча даромадларини ягона ғазна ҳисобварағига киритишдан, шунингдек, давлат бюджетининг харажатларини шу ҳисобварақдан тўлашдан…Continue reading »
-
ВАЛЮТА БОЙЛИКЛАРИ
ВАЛЮТА БОЙЛИКЛАРИ – чет эл валютаси, чет эл валютасидаги қимматли қоғозлар, чет эл валютасидаги тўлов ҳужжатлари ва соф қуйма олтин…Continue reading »
-
БИРЛАМЧИ ҲУЖЖАТЛАР
БИРЛАМЧИ ҲУЖЖАТЛАР – бухгалтерлик ҳисобида хўжалик ишларини амалга ошириш чоғида тузиладиган ва унинг биринчи расмий далили бўлган ҳужжатлар. (муал. -…Continue reading »
-
БИР ТОМОНЛАМА ВОЗ КЕЧИШ
БИР ТОМОНЛАМА ВОЗ КЕЧИШ – бир тарафнинг хоҳиши б-н мажбуриятни келгусида бажаришдан озод қилишга қаратилган бўлиб, ҳар икки тараф мажбуриятни…Continue reading »
-
АМНИСТИЯ АКТИ АСОСИДА ЖАВОБГАРЛИКДАН ОЗОД ҚИЛИШ
АМНИСТИЯ АКТИ АСОСИДА ЖАВОБГАРЛИКДАН ОЗОД ҚИЛИШ – ЖКнинг 68-м.га мувофиқ, жиноят содир этган шахсни А.а.а.ж.о.қ. мумкин. Амнистиянинг афв этишдан фарқли…Continue reading »
-
ВОЯГА ЕТМАГАН ЁКИ МЕҲНАТГА ЛАЁҚАТСИЗ ШАХСЛАРНИ МОДДИЙ ТАЪМИНЛАШДАН БЎЙИН ТОВЛАШ
ВОЯГА ЕТМАГАН ЁКИ МЕҲНАТГА ЛАЁҚАТСИЗ ШАХСЛАРНИ МОДДИЙ ТАЪМИНЛАШДАН БЎЙИН ТОВЛАШ – оилага, ёшларга ва ахлоққа қарши жиноят тури. Уларни моддий…Continue reading »
-
ГЕРБ
ГЕРБ (немисча – мерос) – бирон-бир мамлакат ёки ҳудуднинг сиёсий ва тарихий характердаги ғоялари мажмуасини ўзига хос табиий ва хўжалик…Continue reading »
-
АДВОКАТ ИЛТИМОСНОМАСИ
АДВОКАТ ИЛТИМОСНОМАСИ – суриштирув, дастлабки тергов органи, прокурор ёки судга иш юзасидан ҳимояни ёки вакилликни амалга ошириш жарёнида адвокат (ҳимоячи)…Continue reading »
-
ЕР УЧАСТКАСИНИ САҚЛАШ
ЕР УЧАСТКАСИНИ САҚЛАШ – ер қонунчилигига биноан ер участкасини маълум бир хўжалик чораларини кўриш ёки тақиқлаш орқали сақлаб қолиш. ЕКнинг…Continue reading »
-
БОЛА ТУҒИШ МУНОСАБАТИ БИЛАН БЕРИЛАДИГАН НАФАҚА
БОЛА ТУҒИШ МУНОСАБАТИ БИЛАН БЕРИЛАДИГАН НАФАҚА - давлат ижтимоий суғуртаси йўли б-н бериладиган нафақаларнинг бир тури. Б.т.м.б.б.н. ишлаб турган оналарга…Continue reading »
-
ҚАРЗНИ УЧИНЧИ ШАХСГА ЎТКАЗИШ
ҚАРЗНИ УЧИНЧИ ШАХСГА ЎТКАЗИШ – қонунда кўрсатилган ҳолларда қарздор шахснинг хизмат кўрсатиш, иш бажариш, пул ўтказиш мажбуриятидан келиб чиқадиган ўз…Continue reading »
-
ҚОНУНИЙ ВАКИЛ
ҚОНУНИЙ ВАКИЛ – қонунда тўғридан–тўғри кўрсатилган ҳолларда муайян шахснинг (вояга етмаган шахснинг, муомалага лаёқатсиз шахснинг) ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилиш…Continue reading »
-
АЛИМЕНТ МИҚДОРИНИ ЎЗГАРТИРИШ ЁКИ АЛИМЕНТ ТЎЛАШДАН ОЗОД ҚИЛИШ
АЛИМЕНТ МИҚДОРИНИ ЎЗГАРТИРИШ ЁКИ АЛИМЕНТ ТЎЛАШДАН ОЗОД ҚИЛИШ – алимент миқдори суд тартибида белгиланганидан кейин тарафлардан бирининг моддий ёки оилавий…Continue reading »
-
ЖАЗОНИ ЎТАШ ТАРТИБИНИ АШАДДИЙ БУЗУВЧИ
ЖАЗОНИ ЎТАШ ТАРТИБИНИ АШАДДИЙ БУЗУВЧИ – камида икки марта жазони ўташ тартибини қўпол равишда бузганлиги учун интизомий бўлинмага киритиб қўйилган…Continue reading »
Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?