Yangi hujjatlar

Юридик энциклопедия

А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ

Тасодифий атамалар:

  • ИЖАРАЧИ
    ИЖАРАЧИ – ижара шартномаси асосида хак эвазига мол–мулкка вақтинча эгалик қилиш ва фойдаланиш ҳуқуқини олган шахс.
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТГА ДАХЛДОРЛИК
    ЖИНОЯТГА ДАХЛДОРЛИК – ЖКнинг 31-м.га кўра, жиноятга тайёргарлик кўрилаётганлиги ёки жиноят содир этилаётганлиги ёхуд жиноят содир этилганлиги ҳақида аниқ билатуриб,…
    Continue reading »
  • БОЖХОНА ПОСТИ
    БОЖХОНА ПОСТИ – божхонанинг муайян жойда ёки муайян ҳудудда божхона орқали расмийлаштиришини ва божхона назоратини тўла ҳажмда амалга оширишга ваколатли…
    Continue reading »
  • БЕНИФИЦИАР
    БЕНИФИЦИАР – мажбуриятни таъминлаш усулларидан бири бўлган кафолатда принципалнинг кредитори. Кафолатда принципалнинг Б. олдидаги ўз асосий мажбурияти лозим даражада бажаришини…
    Continue reading »
  • ҚАРОР
    ҚАРОР – бу ижро ҳокимияти органининг ўз вазифаларини амалга ошириш бўйича муайян мақсадга эришишга йўналтирилган ва шу мақсадни амалга ошириш…
    Continue reading »
  • ДАВЛАТ ЧЕГАРАСИ РЕЖИМИ
    ДАВЛАТ ЧЕГАРАСИ РЕЖИМИ – давлат чегарасини жиҳозлаш ва уни асраш устидан назорат қилиш, давлат чегарасининг шахслар ва транспорт воситалари томонидан…
    Continue reading »
  • БИР НЕЧА ЖИНОЯТ СОДИР ЭТГАНЛИК УЧУН ЖАЗО ТАЙИНЛАШ
    БИР НЕЧА ЖИНОЯТ СОДИР ЭТГАНЛИК УЧУН ЖАЗО ТАЙИНЛАШ - шахс ЖК Махсус қисмининг турли м.да назарда тутилган икки ёки ундан…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТЧИЛИКНИ ПРОГНОЗ ҚИЛИШ
    ЖИНОЯТЧИЛИКНИ ПРОГНОЗ ҚИЛИШ – жиноятчиликнинг келажакдаги ҳолатини ифодаловчи энг умумий кўрсаткичларни аниқлаш; жиноятчилик ва унга қарши чораларнинг турли томонларини аниқлаш;…
    Continue reading »
  • АВЕСТО
    АВЕСТО – “Авесто” китоби милоддан олдинги VI а.да юзага келган. Унинг яратилиши давлат арбоби ва қонуншунос, дин илоҳиётчиси сифатида Заотар…
    Continue reading »
  • АБОНЕМЕНТ
    АБОНЕМЕНТ (французча – abonnement – фойдаланиш) – нимадандир муайян муддатда фойдаланиш ҳуқуқини англатади. 1. Жисмоний тарбия ва спорт муассасалари хизматларига…
    Continue reading »
  • ҚАРОВСИЗ ҲАЙВОНЛАР
    ҚАРОВСИЗ ҲАЙВОНЛАР – муайян шахсларга ёки мулкдорларга (ёки уларни аниқлаш имконияти бўлмаган ҳолатларда) тегишли бўлмаган уй, адашган ёки бошқа кўлга…
    Continue reading »
  • ЁЛЛАНУВЧИ
    ЁЛЛАНУВЧИ – қуролли тўқнашувда жанг қилиш учун ҳарбий ҳаракатлар жойида ёки чет элдан махсус ёлланган, мазкур тарафнинг қуролли кучлари шахсий…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ СИФАТ ВА МИҚДОР КЎРСАТКИЧЛАРИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ
    ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ СИФАТ ВА МИҚДОР КЎРСАТКИЧЛАРИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ – жиноятчиликка қарши курашувчи органлар ва жамоат бирлашмаларининг фаолияти қандай ташкил қилинганлигини, жиноятчиликка…
    Continue reading »
  • ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ УСУЛЛАРИ
    ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ УСУЛЛАРИ – давлат томонидан бошқарув соҳасидаги вазифаларни ҳал қилиш усуллари. Бошқарув сифатини яхшилаш, унинг самарадорлигини ошириш кўп жиҳатдан…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ РЕЦИДИВ ХАВФЛИЛИГИ
    ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ РЕЦИДИВ ХАВФЛИЛИГИ – рецидив ва оддий жиноятчиликнинг бир-бирига нисбатини ифодаловчи кўрсаткич. Ж.р.х. уч даражада ўрганилади: 1) барча жиноятларнинг рецидив…
    Continue reading »
  • БОШ ПОЛИС БЎЙИЧА СУҒУРТАЛАШ
    БОШ ПОЛИС БЎЙИЧА СУҒУРТАЛАШ – бир турдаги мол-мулк (товарлар, юклар ва ҳ.) турли туркумларини муайян муддат давомида бир хилдаги шартларда…
    Continue reading »
  • ҚОНУННИНГ ОРҚАГА ҚАЙТИШ КУЧИ
    ҚОНУННИНГ ОРҚАГА ҚАЙТИШ КУЧИ – қонун таъсирининг қонун кучга киришидан аввалги ҳолатларга татбиқ этилиши. Қ.о.қ.к. умумий тартибдан алоҳида ҳолат бўлиб,…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ СТАТИСТИК ТАҲЛИЛИ
    ЖИНОЯТЧИЛИКНИНГ СТАТИСТИК ТАҲЛИЛИ – жиноятчиликнинг муайян ҳудудда ва муайян даврда миқдор ва сифат жиҳатдан ўрганиш орқали акс эттириладиган статистик маълумотларнинг…
    Continue reading »
  • АКЦИЯДОРЛИК ҲУҚУҚИ
    АКЦИЯДОРЛИК ҲУҚУҚИ – янги комплекс ҳуқуқ соҳаларидан бири бўлиб, мамлакатимизда иқтисодий муносабатларни такомиллаштиришда акциядорлик жамиятлари ва у б-н боғлиқ муносабатлар…
    Continue reading »
  • ИМПИЧМЕНТ
    ИМПИЧМЕНТ (инглизча impeachment) – қатор хорижий давлатларда давлатнинг юқори мансабдор шахслари масъулиятини амалга оширишнинг махсус тартиби. Импичмент тартибига кўра, парламентнинг…
    Continue reading »

5 фикр

  1. Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?