Yangi hujjatlar

Юридик энциклопедия

А * Б * В * Г * Д * Е * Ё * Ж * З * И * Й * К * Л * М * Н * О * П * Р * С * Т * У * Ф * Х * Ч * Ш * Э * Ю * Я * Ў * Қ * Ғ * Ҳ

Тасодифий атамалар:

  • ЕР ҲУҚУҚИЙ НОРМАЛАР ТАЪРИФИ –
    ЕР ҲУҚУҚИЙ НОРМАЛАР ТАЪРИФИ – ер қонунчилигини тартибга солиш ва ҳуқуқий муҳофаза қилиш функцияларини кучайтириш мақсадидаги ҳуқуқий кўрсатгич нормаларини ёзиш…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТЛАРНИНГ ИДЕАЛ ЖАМИ
    ЖИНОЯТЛАРНИНГ ИДЕАЛ ЖАМИ – ЖК Махсус қисмининг турли м.ларида назарда тутилган икки ёки бир неча жиноий қилмишни бир вақтнинг ўзида…
    Continue reading »
  • ЖАМОАТ ФОНДЛАРИ
    ЖАМОАТ ФОНДЛАРИ – юридик ва (ёки) жисмоний шахслар томонидан ихтиёрий мулкий бадаллар қўшиш асосида ташкил этилган, хайрия, ижтимоий, маданий, маърифий…
    Continue reading »
  • ДИСКРИМИНАЦИЯ
    ДИСКРИМИНАЦИЯ (чеклаш, камситиш) – одатда давлатнинг, юридик ёки жисмоний шахсларнинг ҳуқуқлари бошқа давлатлар, юридик ёки жисмоний шахсларга нисбатан камситилишини англатадиган…
    Continue reading »
  • ДАВЛАТ УНИТАР КОРХОНАСИ
    ДАВЛАТ УНИТАР КОРХОНАСИ – ўзига бириктириб қўйилган мол-мулкка нисбатан мулкдор томонидан мулк ҳуқуқи берилмаган тижоратчи ташкилот унитар корхона ҳисобланади. Унитар…
    Continue reading »
  • ИЗЛАРНИНГ АКС ЭТИШИ
    ИЗЛАРНИНГ АКС ЭТИШИ – маълум шароитларда бир объектнинг ташқи қиёфаси бошқа объектда акс этиши мумкин. Из икки объектнинг яъни из…
    Continue reading »
  • ИЖРО ЭТУВЧИ ҲОКИМИЯТНИНГ ИМТИЁЗИ
    ИЖРО ЭТУВЧИ ҲОКИМИЯТНИНГ ИМТИЁЗИ – АҚШ Конст.вий–ҳуқуқий доктринасига кўра, давлат бошлиғи, яъни, президентнинг АҚШ конгресси органларига (шу жумладан, тергов комиссияларига)…
    Continue reading »
  • ҚОНУНИЙ ВАКИЛЛИК
    ҚОНУНИЙ ВАКИЛЛИК - муомала лаёқатсиз ёки муомала лаёқати чекланган шахсларнинг ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларини судда уларни ота–оналари, фарзандликка олганлар, васийлар…
    Continue reading »
  • КРИМИНАЛИСТИК РЎЙХАТ (учет)
    КРИМИНАЛИСТИК РЎЙХАТ (учет) – жиноят содир этган шахснинг ва турли жиноят объектларини (отиш қуроли ва унинг харбий қисмлари) ўзига хос…
    Continue reading »
  • АКЦИЯДОРЛИК ЖАМИЯТИ
    АКЦИЯДОРЛИК ЖАМИЯТИ – устав фонди муайян акциялар сонига бўлинган жамият. А.ж.нинг иштирокчилари (акциядорлар) унинг мажбуриятлари бўйича жавоб бермайдилар ва жамият…
    Continue reading »
  • АЙНАНЛИК АЛОМАТЛАРИ
    АЙНАНЛИК АЛОМАТЛАРИ (бир хиллик белгилари) – божхона назорати остида бўлган ҳужжатлар, товарлар, транспорт воситалари, бинолар ва бошқа жойларни божхона қиёслашидан…
    Continue reading »
  • ҚОНУНОСТИ АКТИ
    ҚОНУНОСТИ АКТИ – давлат ҳокимияти органларининг қонунга нисбатан пастроқ юридик кучга эга бўлган ҳуқуқий акти. Қ.а. қонунга асосан ва унинг…
    Continue reading »
  • АЙБЛОВ
    АЙБЛОВ – муайян жиноий қилмишни содир этганликда шахснинг айбдорлигини исботлаш мақсадида қилинган ҳаракат. А. шахсни жиноят ишида айбланувчи тариқасида иштирок…
    Continue reading »
  • ВОЯГА ЕТГАНЛИК ЁШИ
    ВОЯГА ЕТГАНЛИК ЁШИ – қонунда белгиланган ёш бўлиб, фуқаро шу ёшга етгач тўлалигича ҳуқуқий лаёқатли деб саналади. ЎзРда 18 ёш…
    Continue reading »
  • БИОСФЕРА ҚЎРИҚХОНАСИ
    БИОСФЕРА ҚЎРИҚХОНАСИ (инглизча biosphaira reserve) – ЮНЕСКОнинг биологик хилма-хилликни асраш ва унинг компонентларидан барқарор фойдаланиш қуроли бўлган “Инсон ва биосфера”…
    Continue reading »
  • ҚОНУН ЧИҚАРИШ ЖАРАЁНИ
    ҚОНУН ЧИҚАРИШ ЖАРАЁНИ – Конст., қонунлар ва бошқа норматив–ҳуқуқий актлар томонидан белгиланган тартибда қонун лойиҳаларини парламент эътиборига ҳавола қилиш, қонун…
    Continue reading »
  • БОЖ ТАРИФИ
    БОЖ ТАРИФИ – божхона чегарасидан олиб ўтиладиган, ЎзР ташқи иқтисодий фаолиятининг товар номенклатураси принциплари ва қоидаларига мувофиқ ҳолда бир тизимга…
    Continue reading »
  • БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ
    БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ – шахс ва жамият ҳаётини ташкил этишнинг янги модели. Сайёрамизда юзага келган вазият экологик муаммоларни кишилик жамиятининг барча…
    Continue reading »
  • ЖИНОЯТГА ДАХЛДОРЛИК
    ЖИНОЯТГА ДАХЛДОРЛИК – ЖКнинг 31-м.га кўра, жиноятга тайёргарлик кўрилаётганлиги ёки жиноят содир этилаётганлиги ёхуд жиноят содир этилганлиги ҳақида аниқ билатуриб,…
    Continue reading »
  • ДИН ЭРКИНЛИГИ
    ДИН ЭРКИНЛИГИ – инсоннинг асосий шахсий эркинликларидан бири. Якка тартибда ёки бошқалар б-н биргаликда ҳар қандай динга эътиқод қилиш, эркин…
    Continue reading »

5 фикр

  1. Nega ba’zi harflar bilan boshlanadigan atamalar mavjud emas?